Od partnerstava sa bivšim neprijateljima koja su se pretvorila u nove sile do jačanja vojske formalno neutralne zemlje i dodvoravanja sićušnim ostrvskim državama, SAD su naporno radile 2023. da poboljšaju svoju poziciju u takozvanom „Indo-pacifičkom“ regionu kako bi ga oslobodile kinesko-ruskog uticaja.
Obraćajući se premijeru Singapura Liju Sjenlungu u avgustu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je da su Sjedinjene Američke Države „postale najveći destabilizujući faktor na svetu“.
Dok je svet bio ometen sukobima koje su podržale SAD u Ukrajini i Izraelu 2023. godine, Vašington je pojačavao svoje vojno prisustvo u Aziji, koju naziva „Indo-Pacifikom“ i smatra je ključnim poprištem „takmičenja velikih sila“ (SAD protiv Rusije i Kine).
SAD su optužile obe nacije da nastoje da poremete takouvani „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“, misleći na globalni poredak posle Drugog svetskog rata u kome SAD odlučuju na političkom, društveno-ekonomskom i vojnom planu.
U istočnoj i jugoistočnoj Aziji SAD su nastojale da okrenu nacije od partnerstava sa Pekingom i Moskvom, predstavljajući ih kao pretnju suverenitetu koju samo vojni obračun može da spreči, a njihovo oružje završilo je tamo ili tako što su ga prodali ili tako što su otvorili vojne baze.
Nove baze na Filipinima
U februaru su Vašington i Manila sklopili novi Sporazum o poboljšanoj saradnji u oblasti odbrane, a u aprilu je filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi odobrio da američke snage koriste četiri filipinske vojne baze.
Lokacije su Pomorska baza Kamilo Osijas u Santa Ani, Kagajan; Kamp Melčor Dela Kruz u Gamuu, Izabela; ostrvo Balabac na Palavanu; i aerodrom Lal-lo u Kagajanu. Osim te četiri, SAD imaju još pet drugih vojnih baza na Filipinima.
Međutim, američke snage koje su tamo stacionirane biće „rotacione“, što znači da njihovo stacioniranje nije trajno, iako ukupno prisustvo SAD jeste. Pentagon je rekao da su nove lokacije namenjene zajedničkoj obuci i da će „poboljšati regionalnu spremnost“, iako je Markos negirao da bi SAD mogle da koriste baze u ofanzivne svrhe.
Vašington i Manila imaju sporazum o međusobnoj odbrani od 1951. i njihove trupe redovno zajedno vežbaju. Nakon novog sporazuma ovogodišnje zajedničke ratne igre Balikatan bile su najveće u poslednjih nekoliko decenija, za koje SAD kažu da su ključne za očuvanje „mira i stabilnosti u Indo-pacifičkom regionu“.
Dok je Markos daleko više proamerički nastrojen od svog prethodnika, Rodriga Dutertea, Manila i dalje planira pažljivo balansiranje između Vašingtona i Pekinga. Uprkos tome što je pozdravio veći broj američkih trupa i potpisao sporazum o saradnji u nuklearnoj energiji sa SAD, Markos je takođe nastavio sa Kodeksom ponašanja u Južnom kineskom moru, mirnim rešenjem koje Peking preferira u odnosu na sve žešće svađe oko ostrva i plovnih puteva u ovom moru.
Naoružavanje i obuka Tajvana
Zajednička obuka je takođe bila izgovor za dovođenje više američkih snaga u region na Tajvanu, kinesku ostrvsku provinciju kojom vlada bivša vlada Republike Kine, koja je neprijateljski raspoložena prema Pekingu i koju priznaje samo nekoliko zemalja širom sveta, dok SAD zvanično nisu jedna od njih.
Peking smatra Tajvan kineskom teritorijom i upozorio je SAD da ne krše suverenitet slanjem oružja, trupa ili čak zvaničnika na ostrvo.
Međutim, Bela kuća vidi odbranu Tajvana od prisile da se ujedini sa Kinom kao kamen temeljac svoje antikineske politike, a 2023. godine dodatno je pojačana prodaja oružja ostrvu.
Američki predsednik Džo Bajden istakao je da će SAD braniti Tajvan u slučaju kineskog napada, uprkos višedecenijskoj politici „strateške dvosmislenosti“ na osnovu koje je osmišljeno da sačuva status kvo tako što ne podstiče nijednu stranu da deluje.
Međutim, Filipini su razbesneli SAD time što su odbili da dozvole Vašingtonu da skladišti oružje u filipinskim bazama koje su namenjene Tajvanu.
U februaru su izveštaji američkih medija ukazivali na to da će nekoliko stotina američkih vojnika verovatno uskoro biti poslato na Tajvan da obučava tajvanske vojne jedinice, što su kineski državni mediji nazvali „igranjem vatrom“. SAD su takođe poželele dobrodošlicu stotinama tajvanskih vojnika na obuku i na američkom tlu.
– O ovakvim planovima obično se ćutalo kako bi se sprečilo navlačenje gneva kineskih komunista. Ali kako odnosi SAD i Tajvana postaju čvršći, a rivalstvo između SAD i Kine veće, ponekad se ove aktivnosti namerno otkrivaju kako bi se pokazali bliska saradnja i partnerstvo između SAD i Tajvana – anonimno je rekao tajvanski vojni izvor kineskim medijima.
Tajvan je uspeo da profitira i preko Ukrajine i Izraela početkom decembra, kada je Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu (NDAA), zakon o godišnjem budžetu Pentagona, privremeno zaustavljen usred debate o finansiranju Kijeva. Predlog zakona je na kraju usvojen i uključivao je desetine milijardi za Ukrajinu i Izrael, a takođe i novac za Tajvan – pored pomoći od 2 milijarde dolara godišnje u narednih pet godina koja je odobrena prošle godine..
Nova partnerstva sa Južnom Korejom i Japanom
Seul i Tokio su saveznici Vašingtona od 1950-ih, i svaki od njih ima desetine hiljada američkih vojnika u brojnim bazama. Međutim, Vašington je podstakao obe nacije da još više prodube saradnju 2023. godine, gradeći nove veze sa NATO savezom u Evropi i Severnoj Americi.
NATO je uključio Japan i Južnu Koreju, kao i Australiju i Novi Zeland, u novu kategoriju Programa individualno prilagođenog partnerstva (ITPP), produbljujući njihovu saradnju u oblasti sajber-bezbednosti, svemira i borbe protiv dezinformacija, između ostalog. NATO je takođe otvorio kancelariju za zajedničko delovanje u Japanu, zemlji koja je ustavno neutralna.
Pored toga, Južna Koreja se složila da ugosti više američkih snaga i da sprovede više vežbi sa američkim snagama i drugima u regionu, uključujući vežbe gađanja, a SAD i Japan su najavili zajedničke napore na razvoju hipersoničnih presretača oružja.
Međutim, slično kao i sa Filipinima, Kina je na agresivne američke poteze odgovorila pružanjem miroljubive ruke. U maju su kineski i japanski ministri odbrane otvorili novu otvorenu telefonsku liniju kako bi „ojačali sposobnosti dve strane u upravljanju i kontroli pomorskih i vazdušnih kriza i pomogli u daljem očuvanju regionalnog mira i stabilnosti“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Podsticanje AUKUS-a
Blok Australija – Ujedinjeno Kraljevstvo – Sjedinjene Američke Države (AUKUS) formiran je u septembru 2021. godine, čime je otkriven novi deo antikineske mreže Vašingtona u Južnoj Aziji i Pacifiku.
„Trilateralno bezbednosno partnerstvo“ ima za cilj deljenje naprednog britanskog i američkog naoružanja sa Australijom, posebno podmornica na nuklearni pogon i hipersoničnih projektila, ali i sajber, veštačke inteligencije i kvantne tehnologije.
Dogovor je bio šok za mnoge nacije, među kojima je i Francuska, koja je pretrpela veliki gubitak kada je Kanbera otkazala ugovor o kupovini dizel-električnih podmornica francuske proizvodnje u zamenu za američke podmornice na nuklearni pogon klase Virdžinija.
Partnerstvo je 2023. napredovalo, a Bajden, britanski premijer Riši Sunak i australijski premijer Entoni Albaniz otkrili su više detalja o zajedničkom programu SSN AUKUS sa američkim i britanskim delovima, koji će biti izgrađen za Australiju nakon završene prodaje između tri i pet nuklearnih podmornica klase Virdžinija.
Poslovi sa oružjem takođe su cvetali, pa je Kanbera kupila stotine krstarećih raketa dugog dometa Tomahavk od SAD, postavila planove za zajedničko testiranje hipersoničnog oružja 2024. i najavila predstojeće zajedničke obaveštajne podatke i postrojenja za razmenu informacija. SAD takođe treba da otvore fabrike za proizvodnju raketa u Australiji i da rasporede još 700 američkih vojnika zbog nuklearnih podmornica.
Međutim, 2023. godine takođe je došlo do odmrzavanja kinesko-australijskih odnosa, sastankom Albaniza u Pekingu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom prošlog meseca i obnavljanjem bilateralnih razmena.
Dve nacije su deo Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP), najvećeg svetskog bloka slobodne trgovine, koje je stupilo na snagu prošle godine. Uključuje otprilike 30 odsto svetske populacije i 30 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda.
Igranje sa ostrvskim državama
Džozef Jun, specijalni izaslanik SAD za pregovore sa Mikronezijom, Palauom i Maršalovim ostrvima, izneo je u aprilu mišljenje da Vašington „pokušava da uhvati korak” sa Pekingom na pacifičkim ostrvima.
Dok su tri ostrvske države u kojima Jun služi kao izaslanik defakto američki protektorati bez kontrole nad sopstvenom spoljnom politikom, druge, kao što su Solomonska ostrva, odlučno su se okrenule Kini, što je izazvalo strah da će Peking da prodre u Pacifik izvan „Lanaca prvog ostrva” na istočnoazijskoj obali, koji SAD vide kao liniju fronta za omeđivanje Kine.
U maju su SAD i Papua Nova Gvineja potpisale novi odbrambeni pakt koji bi američkoj vojsci omogućio pristup aerodromima i lukama u zemlji, nakon čega je usledio manje sveobuhvatan sporazum sa Australijom u decembru.
Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je posetio malu ostrvsku državu Tongu u julu, otvoreno izjavivši da je cilj da se Tonga okrene protiv Kine ubeđivanjem zemlje da kineski ribarski brodovi predstavljaju pretnju njenom suverenitetu.
– Kako je angažovanje Kine u regionu raslo, bilo je, iz naše perspektive, sve problematičnijeg ponašanja – rekao je Blinken.
Međutim, izgledalo je da je premijer Tonga Siaosi Sovaleni ostao pri svome, odbacujući tvrdnje da Kina pljačka njegovu zemlju kreditima ili drugim aktivnostima.
Suprug potpredsednice Kamale Haris Dag Emhof poslat je, sa druge strane, u diplomatsku misiju na Novi Zeland i Samou u julu, što je Bela kuća okarakterisala kao pomoć u borbi protiv Kine.
