Dečije emocije umeju da budu veoma burne i dramatične. Razlog tome je što deca ne umeju da se nose sa velikom količinom emocija odjednom.
Roditelji uglavnom stavljaju akcenat na detetovo ponašanje. Ukoliko smatraju da ono nije adekvatno, kažnjavaju dete i kratkoročno rešavaju problem koji će se ubrzo ponoviti.
Dete ne traži kaznu, niti će ta kazna nešto značajno promeniti. Traži saosećanje i pomoć pri regulisanju svojih emocija.
Za decu je neophodno da uče na koji način da ispoljavaju svoja osećanja, razviju veštinu identifikovanja emocija i sposobnost upravljanja njima.
Ukoliko uspeju u tome, njihov život će biti daleko kvalitetniji. Izgradiće kvalitetnije međuljudske odnose, a u građenju karijere će se znatno bolje snaći. Naučiće se jednoj od osnovnih veština za ispunjeniji život.
Zadaci koje je potrebno postaviti pred dete:
1. Umeti prepoznati emocije u sebi i drugima
2. Razumeti zbog čega se određena emocija javlja (prepoznati uzrok)
3. Uspeti prepoznati o kojoj se emociji radi (identifikovati emociju)
4. Posedovati veštinu izražavanja emocije na odgovarajući način
5. Naučiti pravilno nositi se sa emocijama
Svaki čovek ima potrebu za iznošenjem svojih emocija. Njih ispoljavamo u nama sigurnim odnosima. Za dete siguran odnos je relacija dete-roditelj.
Ukoliko roditelj ne ume da se bavi svojim emocijama, isti problem će imati i dete.
Ako se ne bavite vašim osećanjima, automatski neće biti izvodljivo da se bavite ni detetovim.
Da li se vi bavite vašim emocijama?
025.rs/redakcija/Mirko Miljković
