Kada se na ovogodišnjem Evrobasketu Jelena Bruks, srpska košarkašica, pojavila na pobedničkom postolju sa bebom u naručju posle samo tri meseca od porođaja, bilo je nemoguće ne zapitati se kako je tako brzo uspela da se vrati u formu.
Osim Jelene, mnogo je žena u sportu koje odluče da se brzo vrate na teren. Džesika Enis-Hil, sedmobojka koja je osvojila zlato na Svetskom prvenstvu na otvorenom 2015. godine, posle samo devet meseci od porođaja, vratila se na trening. Pola Redklif počela je ponovo da trči samo 12 dana po rođenju ćerke Isle 2007. godine, da bi par meseci kasnije pobedila na Njujorškom maratonu. Golfistkinja Katriona Metjuz 2009. godine je postala prva Škotlanđanka koja je osvojila Britiš open, samo 10 nedelja po rođenju svog drugog deteta. Viktorija Azarenka, nekada prvi reket sveta, rodila je sina i odmah potom se odlučila da nastavi karijeru.
Ipak, stručnjaci se slažu – u sportu je neophodno da se trudnoća planira nekoliko godina unapred. Da ženino telo i njena karijera ne bi trpeli, potrebno je nekoliko meseci posle porođaja da se ponovo utreniraju snaga, kontrola, stabilnost i brzina.
– Nije lako vratiti se u punu formu i naterati telo da opet funkcioniše na vrhunskom nivou -, poručuju sportistkinje.
U svakom slučaju, u pitanju je podvig. Većina sportistkinja tvrdi da im je period posle porođaja, u kom su se vratile na trening i prekinule dojenje, veoma teško pao, do te mere da su čak pomišljale i da okončaju karijeru.
– Sport je sebičan, a porodica zahteva ogromno požrtvovanje – , reći će žene koje se profesionalno bave sportom, a pritom su majke.
Ipak, posle usklađivanja majčinstva i treninga, sportistkinje su složne u jednom: nova ”životna uloga” majke ih je ojačala u toj meri da se osećaju kako im niko ne može ništa.
Ostvarivši balans na poslovno – porodičnom planu, spoznale su koliko su velike moć, snaga i izdržljivost ženskog tela i duha.
Preuzeto: srbijadanas.com
