Nemačke kompanije učestvuju u eksperimentu u kojem će se, zbog hronične nestašice radne snage, uvesti četvorodnevna radna nedelja i meriti produktivnost radnika, piše Blumberg.
Eksperiment, u kome učestvuje 45 preduzeća, počinje 1. februara i trajaće šest meseci, a zaposleni će i pored smanjene satnice moći da zadrže dosadašnje plate, piše dnevnik.
Svrha studije je da se proveri da li su tvrdnje sindikata da ljudi koji manje rade ne samo srećniji ili zdraviji već i efikasniji.
Osnova projekta je „trenutni dvojac” na Zapadu – nedostatak radnika i inflacija – i sve lošije stanje najveće evropske privrede, piše Blumberg, podsećajući da pritisak radnika na velike nemačke poslodavce već duže vreme raste. vreme. Nemački železničari trenutno štrajkuju, zahtevajući da Deutsche Bahn smanji nedeljno radno vreme sa 38 na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinarstvu traži povećanje od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.
Da je situacija na nemačkom tržištu rada, uprkos zahlađenju industrijske proizvodnje, loša, smatraju lobisti sektora, prema kojima se polovina nemačkih kompanija prošle godine mučila da popuni radna mesta, navodi Blumberg. Velika softverska kompanija SAP SE prestala je da traži diplome od kandidata još 2022. godine, a gigant nekretnina Vonovia je prošle godine tražio ljude u Kolumbiji kako bi popunio praznine u kadru.
Problem bi, piše Blumberg, trebalo da se pogoršava. Do 2035. godine, više od sedam miliona ljudi napustiće nemačko tržište rada kao rezultat kombinacije pada nataliteta i starenja stanovništva.
„Mogu da uđem i da se pozicioniram kao moderan poslodavac ili jednostavno da kažem da svi moramo da radimo više i dođemo u situaciju da više nemam nikoga da radi za mene“, objasnio je Hening Roper, izvršni direktor prozora sa sedištem u Vigendorfu. proizvođača Eurolam, koji je bio prisutan na svetskom tržištu.
Prema istraživanju Galupa, nizak radnički entuzijazam košta globalnu ekonomiju 8,1 bilion evra godišnje ili devet odsto svetskog BDP-a.
Inicijativa za kraću radnu nedelju nije nova, ali zagovornici kažu da, ako bi se „uhvatila“, produktivnost radnika sa nepunim radnim vremenom ne bi trebalo da bude jednaka, već veća od rezultata standardne plate po satu. Svakako se očekuje smanjenje izostanaka radnika. U slučaju radne Nemačke 2022. prosečan radnik je odsustvovao sa posla 21,3 dana. To je rezultiralo gubitkom od 207 milijardi evra, pokazuju podaci Federalnog zavoda za zdravlje i bezbednost na radu. Zagovornici projekta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja, prema podacima Evrostata, već ima najveći udeo honorarno zaposlenih u EU.
Enco Veber, ekonomista Instituta za istraživanje rada u Nirnbergu, smatra da smanjenje radne nedelje kao jedinstvena mera neće pomoći Nemačkoj. Nemačka ima najveću ekonomiju u EU, ali loše ide sa ulaganjem u inovacije i digitalizaciju. “Ako se ovde nešto ne promeni, teško da ćemo videti poboljšanja efikasnosti koja želimo, smatra Veber. Slaže se i ekonomista Blumberga Martin Ademer. Prema njegovim rečima, efikasnost po satu bi se povećala, ali ovo povećanje ne bi kompenzovalo smanjiti satnicu.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner, član pro-poslovnih Slobodnih demokrata, kritikovao je odluku nemačkih kompanija, tvrdeći da bi kraća radna nedelja ugrozila privredni rast i napredak Nemačke.
Benefiti
Međutim, zagovornici ideje kažu da su raniji eksperimenti u SAD i Kanadi pokazali da je povećanje efekta moguće. U prethodnim eksperimentima radnici su konstatovali opšte poboljšanje zdravlja, a ni jedno preduzeće se nije vratilo na petodnevnu radnu nedelju, kažu. U Britaniji je 61 kompanija učestvovala u sličnom programu. Radni učinak je bio dobar, a bolovanja su smanjena za 65 odsto. U Portugalu je 20 odsto radnika reklo da se oseća bolje i bolje spava.
Blumberg podseća da je Belgija postala prva evropska zemlja koja je ponudila četvorodnevnu sedmicu kao opciju, ali sa istom nedeljnom satnicom. Japan je uveo mere da podstakne svoje kompanije da radnicima ponude kraću radnu nedelju u nadi da će zaposleni više trošiti i da će natalitet porasti. Jan Buren, iz konsultantske kuće koja radi sa pilot programom u Nemačkoj, kaže da takav radni aranžman nije za svakoga. “To ne funkcioniše uvek i nije za svakoga. Potrebno je mnogo kreativnosti i fleksibilnosti od strane kompanija. Kompanije same moraju da shvate šta im odgovara, a šta ne”, zaključio je Buren.
