Stručnjaci otkrivaju da li ima razloga za brigu ili možemo spokojno da spavamo.
Prvo, važno je razumeti da smo mi za paukove ogromni u poređenju s njima, pa nas doživljavaju kao deo okoline. Pored toga, dok spavamo, često pravimo buku disanjem, a na te vibracije su paukovi izuzetno osetljivi. Zbog toga će se truditi da nas izbegnu umesto da ulaze u naša usta.
Sama ideja da bi pauk mogao ući u usta tokom sna zahteva niz neverovatnih okolnosti. Sa hiljadama različitih vrsta paukova, veoma mali broj njih živi u našim domovima, a oni koji to čine obično su mali i potpuno bezopasni. Takođe, naša usta nisu privlačna za njih jer traže vlagu i kiseonik, a ne toplu, vlažnu pećinu punu ugljen-dioksida.
Čak i ako bi se nekim čudom pauk našao u našim ustima, profesor emeritus biologije Bil Šir naglašava da bi odmah uginuo u želudačnoj kiselini, ne predstavljajući nikakvu opasnost po nas. Naprotiv, dobili bismo dodatne proteine.
Stručnjaci priznaju da teorijski postoji mogućnost da pauk uđe u usta dok spavamo, ali su šanse tako male da su zanemarljive. Ako bi se pauk približio našem licu tokom sna, osetili bismo tapkanje njegovih nogu i verovatno se brzo probudili.
Konačno, važno je razumeti da su paukovi veoma korisni jer se hrane manjim štetočinama, čineći ih dragocenim saveznicima u održavanju ekosistema. Dakle, osim ako ne predstavljaju neprijatnost ili ako patite od ozbiljne arahnofobije, stručnjaci preporučuju da ih ostavite na miru.
