S razvojem automobilske industrije krajem 19. veka počela su da se pojavljuju prva vozila po evropskim prestonicama, a potom se početkom 20. veka i u Srbiji pojavio prvi automobil. U to vreme, to je bilo tehnološko čudo, koje nisu svi stanovnici posedovali i predstavljao je luksuz, dok je danas situacija znatno drugačija.
Automobil je ubrzo postao deo vlasništva skoro svakog građana, budući da uživa status najčešćeg prevoznog sredstva, a zanimljivo je i da su ova prevozna sredstva postala važan deo kultnih domaćih filmova.
Većina automobila iz domaćih filmova iznajmljivana je iz privatne kolekcije osnivača Muzeja automobila Bratislava Brace Petkovića, reditelja i dramskog pisca. Jedna od njih je Ford, inače prvi automobil u Petkovićevoj kolekciji. Najčuveniji model, pored bitne uloge u filmu „Maratonci trče počasni krug“, ima veliku filmsku karijeru. Naime, u njima se vozio regent Aleksandar u filmu „Gde cveta limun žut“, zatim se pojavljuje u „Pljački Trećeg Rajha“, kao i u televizijskoj emisiji „Obraz, uz obraz“.
BMW kao statusni simbol
Ovaj automobil je u jugoslovenskom filmu vrlo rano postao predmet želje za neke od čuvenih junaka, od kojih je prvi Brana Flojd u „Nacionalnoj klasi“. Naime, budući da je protagonista bio automobilski trkač u nacionalnoj klasi, želeo je da mu devojčin otac obezbedi automobil ove marke. Nakon njega, Boba Popadić u „Boljem životu“ teži da kupi BMW od novca iz nasledstva koje će njegova deca dobiti ukoliko ispune određene uslove. Jedna od poslednjih scena je snimljena u prodajnom salonu BMW-a i pokazuje kako on dolazi da kupi ovaj automobil, tako da mu se ta želja i ispunila.
Zanimljivo je da Dragan Bjelogrlić u filmu „Nataša“ vozi isti model koji je Džejms Bond lansirao u filmu “Golden Eye“, a u susretu dva BMW-a u ovom filmu učestvuju upravo Bjelogrlićev i Samardžićev automobili. Da vozila samih glumaca budu deo filma nije retka praksa, pokazuje i televizijska serija „Majstorska radionica“, u kojoj Milena Dravić vozi vlastiti BMW.
Automobil nemačke marke se pojavljuje i u novim filmovima, kao što je slučaj sa „Malim Budom“, gde BMW ima značajnu ulogu u kretanju glavnih junaka kroz grad, bekstvu kroz garaže i sličnim akcionim scenama.
Jugoslovenski automobili kao inspiracija domaćim i stranim autorima
Kada je reč o autima jugoslovenske proizvodnje, ponovo se može spomenuti Flojd, koji je, iako je želeo alpinu, na trkama vozio fiću, koji je postao nezaboravni deo istorije srpskog filma. Scenarista ovog filma, Branko Baletić, režirao je i film pod nazivom „Zastava 101 od Kragujevca do Kilimandžara“, u kojem je i sam učestvovao kao automobilista, što nije iznenađujuće, ako se uzme u obzir da je važio za jednog od najveštijih vozača svog vremena.
Automobili domaće radinosti često su se pojavljivali i u stranim filmovima, a posebno je bogata filmografija o jugu, koji se pojavljuje najpre u policijskoj akademiji „Dragnet“ sa Tomom Hanksom. Međutim, jugo je u američkoj kulturi predstavljen kao primer lošeg i pouzdanog filma. S druge strane, reditelj filma „Twist Again a Moscou“ puno pažnje je posvetio srpskom voznom parku, tako da je fića predstavljena kao simpatični i komični nosilac radnje. Kada su u pitanju stojadini i fiće, oni su se mogli videti u nemačkim filmovima snimanih kod nas.
Interesantan je film „Beogradski fantom“ Jovana Todorovića koji rekonstruiše čuveni slučaj iz 1979. godine, odnosno, „Edita i ja“ Alekse Gajića. Naime, Gajićev film govori o Beogradu u budućnosti, gde se voze leteći automobili, koji su futuristički redizajn nekih kragujevačkih klasika.
Saab za otmene junake
U drugoj polovini devedesetih Saab je bio omiljeni auto naših reditelja, a on je bio izbor Miloša Brankovića, junaka filma Nebojše Radosavljevića Čupka. Potom, jedan stari Saab old timer je vozio glavni lik „Srpskog filma“ Srđana Spasojevića. Inače, u ovom filmu je učestvovao Saab poznatog beogradskog arhitekte Mustafe Musića, a do toga je došlo tako što su ga scenografi zapazili parkiranog na ulici i onda preko tablica pronašli vlasnika koji je pristao da im ga ustupi za potrebe snimanja. Još jedan slučaj da unikatno vozilo privatnih vlasnika bude ustupljeno za snimanje jeste slučaj američke kabriolet limuzine koju je početkom osamdesetih Peđa D’Boj za potrebe snimanja scena dolaska afričke delegacije u Bor, u filmu „Na putu za Katangu“.
