Na današnji dan, 12. decembra 1873. godine, uveden je srpski dinar kao zvanična valuta, čija je međunarodna oznaka RSD, a šifra valute 941.
Srpski dinar bio je najvredniji u svojoj istoriji pred kraj 19. veka, kada je 100 srpskih dinara bilo naplativo u zlatu, za šta je garantovala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, a za tu novčanicu moglo je da se kupi četiri para volova, s druge strane država danas garantuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama.
Ipak, za jedan dinar gotovo ništa ne možete kupiti. Već za dva imate više izbora.
Nedugo nakon što je formirana nezavisna srpska srednjovekovna država na čelu sa vladarskom dinastijom Nemanjića, početkom XIII veka započinje bogata istorija kovanja novca. Prvi novac u srednjovekovnoj Srbiji nastao je za vreme vladavine srpskog kralja Stefana Radoslava, čiji je novac od srebra i bakra kovan po ugledu na vizantijski. Od tada pa sve do 1459. godine, kada srpska srednjovekovna država prestaje da postoji, srpski srednjovekovni vladari kovali su novac od srebra čiji je naziv dinar, a poreklo ove reči je u latinskim jeziku, gde je denarius bio naziv za srebrni novac iskovan u starom Rimu.
Samostalnost Kneževine Srbije stečena u XIX veku konačnim oslobođenjem od turske vlasti, omogućila je uslove za uspostavljanje institucija države, oživljavanje privrede i izdavanje sopstvenog novca. Godine 1873. donet je Zakon o kovanju srpske srebrne monete, kojim je odlučeno da osnovna novčana jedinica Kneževine Srbije, po ugledu na naziv srpskog novca u srednjem veku, dobije naziv dinar. Prvi novac s ovim nazivom, a u skladu sa pomenutim Zakonom, iskovan je u Kneževini Srbiji već 1875. godine.
Reč je o srebrnom novcu u apoenima od 50 para i od 1 i 2 dinara.
Šta je tada moglo da se kupi za jedan dinar?
Kupovna moć tadašnjeg dinara bila je značajna s obzirom da se radilo o srebrnom novcu. Srpski dinar imao je istu vrednost kao švajcarski i tadašnji francuski franak. Vrednost prvog dinara iz 1873. godine bila je 100 para, a finoća, težina i dimenzije bile su iste kao franka u državama Latinske monetarne unije koju su osnovale Francuska, Švajcarska, Belgija i Italija.
– Uzimajući u obzir industrijski i tehnološki napredak danas u odnosu na vreme kada se pojavio srpski dinar 1875. godine, teško je i nezahvalno praviti poređenja koliko je dinar vredeo tada, a koliko danas, pogotovu u svetlu pitanja šta se tada moglo kupiti za jedan dinar. Naime, svedoci smo da se cene robe i usluga menjaju, odnosno opadaju, upravo zahvaljujući jeftinijoj proizvodnji koja je rezultat tehničko-tehnološkog napretka. S druge strane, treba naglasiti da se značaj određene robe i usluga tokom vremena menja, tako da ni neki konkretan proizvod ili usluga ne mogu biti reper u poređenju cene odnosno vrednosti nekada i danas. Nije nam poznato da je bilo istraživanja ove vrste, verovatno upravo iz navedenih razloga – rekli su za Telegraf Biznis iz NBS.
Kao i ranije, i danas je dinar pokazatelj političke, ekonomske i monetarne samostalnosti države Srbije, navode u NBS. Države koje imaju sopstvenu valutu mogu da vode samostalnu monetarnu politiku kojom nastoje da obezbede monetarnu i finansijsku stabilnost koja podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu. Narodna banka Srbije upravlja novcem i kamatnim stopama kako bi ostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije, čime stvara ambijent za postizanje održivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti.
Koliko je važna stabilnost dinara? Dinar je danas postao i omiljena valuta u kojoj se štedi, zašto je to tako? Kakva su predviđanja za kurs dinara za narednu godinu?
– Relativna stabilnost deviznog kursa je od izuzetne važnosti za sve segmente domaće ekonomije i tokom proteklih sedam godina (dinar je od 7. avgusta 2012. godine nominalno ojačao prema evru za 0,9%) u velikoj meri je doprinela poboljšanju domaćeg ekonomskog ambijenta, odnosno kreiranju povoljnog okruženja koje i privrednicima i građanima obezbeđuje veću izvesnost i lakše planiranje. Međutim, relativna stabilnost deviznog kursa imala je važan doprinos i u drugim aspektima domaće ekonomije – inflacija je spuštena na niske i stabilne nivoe, uporedive sa razvijenim zemljama. Dodatno, smirivanjem prekomernih oscilacija kursa, uz druge mere, otvoren je prostor za rešavanje pitanja problematičnih kredita (NPL-ova), u okviru kojeg su postignuti zavidni rezultati – udeo problematičnih u ukupnim kreditima (NPL racio) krajem oktobra ove godine je iznosio 4,56%.
Konačno, relativna stabilnost na deviznom tržištu je stvorila neophodan ambijent za uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije, s obzirom da je smirivanjem oscilacija kursa i svođenjem inflacije na niske i stabilne nivoe u velikoj meri ublažen uticaj neophodnih fiskalnih mera na troškove života građana – kažu nam u Narodnoj banci Srbije .
Kako navode, na taj način, postignut je značajan napredak, a Srbija je transformisana u zemlju koju strani investitori prepoznaju kao poželjnu destinaciju za stabilno i sigurno ulaganje.
– Imajući u vidu uspehe makroekonomskih reformi, kao i doprinos koji je u njihovom sprovođenju imala Narodna banka Srbije svojom monetarnom politikom, ostvarujući svoje ciljeve cenovne i finansijske stabilnosti, u velikoj meri potpomognutim održanjem relativne stabilnosti deviznog kursa, nastavak sprovođenja targetiranja inflacije uz rukovođeno fluktuirajući devizni kurs predstavlja optimalno rešenje. Ciljanje inflacije i tome kompatibilan režim rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa predstavljaju jedan od ključnih činilaca daljeg rasta i razvoja naše zemlje. Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastojati da uspešno ostvaruje svoje zakonom utvrđene ciljeve –
Koliko mi štedimo u dinarima? Da li je ostao omiljena valuta u kojoj se štedi?
Prema poslednjim raspoloživim podacima, dinarska štednja trenutno iznosi 78,0 milijardi dinara i više je nego četiri puta veća u poređenju sa krajem 2012. od kada beleži intenzivan rast, što svedoči o poverenju građana u domaću valutu.
Dinarska štednja je prošle godine povećana za 10,9 mlrd. dinara (oko 22%), a od početka ove godine za 16,9 mlrd. dinara, što je znatno više od celokupnog prošlogodišnjeg rasta. Posebno je impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od kraja novembra prošle godine), štednja u domaćoj valuti povećana za trećinu (33%). Atraktivnost i brži tempo rasta dinarske štednje u odnosu na deviznu rezultat je sve većeg poverenja građana u monetarnu politiku Narodne banke Srbije, naročito povećanog kredibiliteta domaće valute tokom poslednjih sedam godina.
Povećanje dinarske štednje jeste rezultat poverenja u domaću valutu, što je neophodan uslov.
– Rastuće poverenje u dinar omogućeno je dužim periodom niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa, čemu svojim merama doprinosi Narodna banka Srbije. Pored toga, na dinamičan rast dinarske štednje utiču atraktivnije kamatne stope u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljniji poreski tretman, jer se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne štednje, ne oporezuje – objašnjavaju nam.
Narodna banka Srbije podseća da je u više navrata ukazivala na isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, uz napomenu da je rast dinarske štednje od značaja i za jačanje otpornosti bankarskog sistema i domaće privrede od negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja. Tako je i ove godine povodom Svetskog dana štednje, Narodna banka Srbije izradila redovnu analizu isplativosti štednje.
Analiza je još jednom potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama – i u kratkom i u dugom roku.
Da rast štednje ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem, govori i činjenica da je taj rast ostvaren u uslovima relaksacije monetarnih politika i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odnosno čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa. ističu u NBS. .
– Napominjemo da je inflacija u našoj zemlji sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko 2% –
Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine (ojačao je u odnosu na evro za oko 1%).
Gde će nam biti dinar u 2020?
Pritisci ka jačanju dinara koji preovlađuju u 2019. godini su nastavak strukturnog aprecijacijskog trenda prisutnog od aprila 2017. godine, od kada je dinar nominalno ojačao prema evru za 5,4%, podsećaju u banci.
– Ne može se izdvojiti jedan uzrok jačanja dinara u pomenutom periodu, već je ovo jačanje rezultat delovanja većeg broja faktora, čiji zajednički sadržalac predstavljaju bolji rezultati domaće ekonomije, kao i pozitivne perspektive za njen dalji razvoj –
Na kretanja na deviznom tržištu, tj. na odnos ponude i tražnje za devizama na osnovu kojih se formira devizni kurs, u toku 2019. godine su, pre svega, delovali domaći faktori, dodaju, čiji su tokovi (ponuda i tražnja za devizama) bili uravnoteženiji u odnosu na prethodni period, u najvećoj meri kao rezultat povećane ponude deviza domaćih kompanija – uglavnom izvoznika i onih koje beleže priliv stranih direktnih investicija.
Pozitivan efekat, kako navode, na kretanja na deviznom tržištu imala je i povećana tražnja nerezidenata za dinarima radi ulaganja u dugoročne državne hartije Srbije, kao i povećan neto priliv deviza po osnovu turizma.
Na kretanja na deviznom tržištu i ponudu i tražnju za devizama deluje veliki broj faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja od kojih neki na kretanje nacionalne valute deluju direktno i u kratkom roku, a kod drugih taj efekat nije tako direktan i veoma često je odložen.
U narednom periodu, procena je NBS, očekuje se da će povoljna makroekonomska situacija u zemlji nastaviti da deluje stabilizujuće na kretanja na deviznom tržištu.
Iako međunarodno okruženje uvek može predstavljati izvor rizika, naročito u pogledu mera monetarnih politika vodećih centralnih banaka, kao i aktuelnih tenzija povezanih sa rastom protekcionizma u trgovinskim odnosima pojedinih zemalja i njegovih eventualnih efekata na globalni privredni rast, znatno poboljšani domaći makroekonomski pokazatelji u prethodnom periodu doprineli su povećanju otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove.
– Narodna banka Srbije će, kao i do sada, nastaviti da prati i analizira sve relevantne faktore koji utiču na kretanje kursa dinara i po potrebi reagovati kako bi očuvala relativnu stabilnost domaće valute i normalno funkcionisanje domaćeg deviznog tržišta – poručuju iz centralne banke.
Pišite nam u komentarima da li možete vi danas da kupite nešto za dinar?
(Vesna Bjelić)
