Danas je nezamislivo da proslavimo rođendan bez rođendanske torte, a da li ste se ikad zapitali odakle potiče ovaj običaj? Verovali ili ne, ova tradicija ima svoje korene u staroj Grčkoj, ali je otad prilično evoluirala. Pa hajde da saznamo zašto jedemo tortu baš na dan svog rođenja i zašto se tom prilikom duvaju svećice.
Stari Grci ukrašavali kolače svećama
Mnogo pre nego što je proslava rođendana postala uobičajena tradicija, Stari Grci su ukrašavali torte svećama kao čin obožavanja Artemide, boginje meseca i lova (njen brat blizanac je Apolon, bog sunca). Sveće su bile namenjene da kolači sijaju kao mesec, a verovalo se da će dim od sveća preneti njihove želje do bogova.
Rimljani prvi slavili rođendan
S početka su rođendani bili rezervisani za bitne verske ličnosti, a onda su Rimljani prvi počeli da proslavljaju rođendane običnih ljudi. Rimski građani su slavili rođendane članova svojih porodica i prijatelja, a državni praznici su stvoreni za slavne građane.
Svaki Rimljanin koji napuni 50 godina dobijao bi poseban kolač pečen od pšeničnog brašna, orašastih plodova, kvasca i meda. Rođendani žena nisu se nigde slavili sve do 12. veka.
Od Nemačke potiče moderna proslava
Nemci su u velikoj meri zaslužni kao začetnici savremene proslave rođendana. U 18. veku, dečji rođendani su se slavili u tradiciji poznatoj kao „Kinderfest“. Poklona nije bilo, ali je bilo lepih želja, a torta je ukrašena svećicom za svaku godinu života, kao i dodatkom koji predstavlja godinu koja dolazi. Ove sveće su upaljene ujutru i zamenjene dok su gorele tokom dana. Na kraju dana, dete bi ih duvalo i zaželelo želju, slično modernoj tradiciji. Kao i danas, rođendanska želja kad se duvaju svećice nije smela da se izgovori naglas.
Pre industrijske revolucije, kolači su se smatrali luksuznom robom. Ali masovna proizvodnja je omogućila da svi, ne samo bogati, pojedu tortu na svoj rođendan. Sastojci su postali dostupniji, što je omogućilo pekarama da ponude gotove kolače po nižim cenama.
