Poznato je da klimatske promene utiču na cirkulisanje vode na našoj planeti. Međutim nove analize pokazuju da klimatske promene mogu dovesti do lokalnih nestašica vode u još većoj meri nego što se do sada pretpostavljalo.
Analize koje je sproveo Prof. Ginter Blešl sa Tehničkog univerziteta u Beču otkrivaju da su dosadašnji modeli za procenu uticaja klimatskih promena sistematski potcenjivali koliko je dostupnost vode osetljiva na određene klimatske parametre.
Klimatske promene menjaju globalnu cirkulaciju vazduha što utiče na padavine i isparavanje u mnogim delovima sveta i dalje na dostupnost vode. Razvijanje jednostavnog modela koji se može primeniti na izračunavanje ovakvih odnosa bilo gde u svetu je teško moguće.
Ginter Blešl je sarađivao sa kolegama iz Kine, Australije, SAD i Saudijske Arabije kako bi prikupio i analizirao što više podatak o slivovima iz celog sveta. Obuhvaćeno je više od 9.500 takvih oblasti.
„Naša analiza se ne zasniva na modelu nego na stvarnim merenjima“, objašnjava Blešl.
„Klimatološka zajednica jako dobro razume uticaje klimatskih promena na atmosferu. Međutim kakve su lokalne posledice po reke i dostupnost vode to spada u oblast hidrologije. Kako spoljašnji parametri utiču na vodni bilans se razlikuje od mesta do mesta, a lokalna vegetacija igra veoma značajnu ulogu“, dodaje Blešl.
Rezultati istraživanja naučnog tima Gintera Blešla pokazuju da je opasnost od klimatskih promena po snabdevanje vodom u mnogim delovima sveta veća nego što se do sada procenjivalo. Znatno veći rizik do 2050. godine se pre svega predviđa za Afriku, Australiju i Severnu Ameriku.
