Rezultati koje dobijamo redovnom fizičkom aktivnošću mogu podjednako da zavise od doba dana u koje vežbamo, koliko od samog tipa i intenziteta vežbanja, pokazalo je novo istraživanje.
Osobe koje vode sedelački način života i imaju višak kilograma, najbolje rezultate za kontrolu nivoa šećera i insulina u krvi, a time i mršavljenja, imaju kada vežbaju u večernjim satima, tvrde istraživači.
Dr Džonatan R. Ruiz, profesor fizičke aktivnosti i zdravlja na Univerzitetu u Granadi, ispitivao je sa kolegama podatke o 186 odraslih osoba sa viškom kilograma ili gojaznošću, koristeći akcelerometar (spravu za merenje ubrzanja) i sprave za kontinuirano praćenje nivoa glukoze u krvi, tokom četrnaest dana.
Učesnike su kategorisali u grupe na osnovu toga kada su imali najviše umerene ili intenzivne fizičke aktivnosti: ujutru, popodne, uveče ili mešano.
Ispostavilo se da su oni koji su više od polovine dnevne fizičke aktivnosti rezervisali za veče, imali značajno bolju kontrolu šećera u krvi tokom celog dana i noći, u poređenju s onima koji su bili neaktivni.
Efekat je bio još izraženiji kod osoba sa oslabljenom regulacijom glukoze.
Istraživanje bi moglo da pruži nadu mnogim odraslim osobama, koje se bore sa posledicama gojaznosti ili poremećaja metabolizma šećera.
“Naši rezultati ističu značaj preciznosti prilikom propisivanja vežbanja. U kliničkoj praksi, medicinsko osoblje treba da ima u vidu optimalni period u toku dana, kako bi se uvećala efikasnost vežbanja i programa fizičke aktivnosti koje propisuju”, smatra dr Ruiz.
Ključ je u preciznosti
Rezultati studije upućuju na značaj preciznog propisivanja programa vežbi, tako da one budu maksimalno prilagođene individualnim potrebama i ciljevima.
Earth.com prenosi i preporuke, kako večernje vežbanje može da se integriše u svakodnevnu rutinu:
Planiranje konzistentnog rasporeda: Odaberite vreme u večernjim satima, koje vam najviše odgovara, a najbolje između 18 i 21 sat. Ključ je u konzistenciji, tako da pokušajte da se svakodnevno držite istog vremenskog perioda.
Isplanirajte vežbe: Odlučite koji tip vežbi želite da radite. Opcije su brza šetnja, sporo trčanje, vožnja bicikla, kućne vežbe… Cilj treba da vam bude barem trideset minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti.
Pripremite se unapred: Pripremite sportsku garderobu i svu neophodnu opremu unapred. To smanjuje šanse da ćete preskočiti vežbe zbog nedovoljne pripreme.
Jedite pametno: Pojedite nešto lagano oko sat vremena pre početka vežbanja, kako biste imali energije za pokret. Izbegavajte teške obroke neposredno pre vežbanja.
Zagrejte se i istegnite: Počnite trening laganim zagrevanjem, kako biste pripremili mišiće i smanjili rizik od povreda. Nakon vežbe, provedite nekoliko minuta u istezanju.
Ostanite hidrirani: Pijte vodu pre, tokom i posle vežbanja.
Pronađite društvo za vežbanje: Vežbajte sa prijateljima, kako biste bili motivisani i kako biste iskustvo učinili prijatnijim.
Studija je objavljena u časopisu “Obesity” američkog Društva za borbu protiv gojaznosti.
