Brda prosekoa, u zonama Koniljano i Valdobijadene, u severnom italijanskom regionu Veneto, proglašena su 2019. godine baštinom Uneska. Između vinogradskih padina i sela prostire se fantastičan pejzaž na 181 kvadratni kilometar na kojem se uzgaja vinova loza od koje se pravi “Proseko” – vino koje je proslavilo Italijane u svetu. I zbog koga se danas Italija “svađa” sa Hrvatskom.
Nakon što je Hrvatska u septembru 2021. uputila zahtev Evropskoj uniji da se prizna tradicionalno korišćenje imena “Prošek”, najveće udruženje koje zastupa i štiti italijansku poljoprivredu “Koldireti” izjavilo je u zvaničnoj noti da je to “napad na Made in Italy i na nacionalni proseko – vino koje se najviše izvozi u svetu ali i vino koje je najčešće podložno kopijama”.
Konfuzija oko imena
Ministri za poljoprivredna pitanja i ishranu regiona Veneto, zajedno za ministrom iz regiona Furlanija-Julijska krajina (Frijuli Venecija Đulija), predali su krajem 2021. godine dosije Evropskoj komisiji, u nadi da će odbiti hrvatski zahtev za pravo na korišćenje imena “Prošek”, ne bi li komercijalizovali četiri dalmatinska vina.
Italijani se plaše da će sličnost u imenima dovesti do konfuzije među internacionalnim potrošačima koji će, misleći da kupuju italijansko penušavo vino “Proseko”, zapravo kupovati dalmatinski “Prošek”.
“Ukoliko Evropa to dozvoli, doći će do opasnog presedana, te će biti moguće korišćenje tzv. Italian sounding tj. fenomena koji podrazumeva da se u inostranstvu daju imena proizvodima koja liče na italijanska, ne bi li se na taj način iskoristila njihova slava i popularnost, dok zapravo nemaju nikakve veze sa italijanskim kvalitetom. Na primer, u Nemačkoj postoje Kressecco, Semisecco, Consecco i Perisecco”, izjavio je ministar Stefano Patuaneli.
Hrvatska je, naime, tražila da može da koristi ime “Prošek” koje je koristila do 2013. godine kada je ušla u Evropsku uniju, za vina koja su potpuno drugačija od italijanskog “Proseka”.
Koja je razlika?
“Prošek” je ime za slatka vina: Dalmatinska Zagora, Sjeverna Dalmacija, Srednja i Južna Dalmacija, Dingac.
To nisu penušava vina kao što je “Proseko” i mogu biti kako bela tako i crna, te se uglavnom piju na kraju jela.
Dalmatinski “Prošek” nije toliko popularan u svetu kao italijanski Proseko, naime godišnje se proizvede 700 miliona flaša koje se prodaju za oko 2 milijarde evra dok se dalmatinski Prošek proizvede u količini od 2000 litara godišnje.
Šta će reći Evropska unija?
Bez obzira na razliku u vinima, Hrvatska je morala da se odrekne zvanične upotrebe imena “Prošek” nakon ulaska u EU koja još od 2009. štiti ime italijanskog vina “Proseko” te bi, prema njihovom mišljenju, upotreba imena “Prošek” od strane Hrvatske dovela do konflikta i konfuzije.
Hrvatska je pak zatražila od Evrope zaštitu imena “Prošek” koje je, kako je to izjavio Jakša Petrić za Korijere del Veneto, “bilo korišćeno na lokalnoj teritoriji još u 18. veku”.
Da bi uspeli da da blokiraju “Prošek”, Italijani moraju da ubede Evropsku komisiju da bi potrošači mogli da poveruju da je “Prošek” zapravo italijanski “Proseko”, ili da je “Prošek” samo prevod sa italijanskog “Proseko” (Prosecco).
No, Jakša Petrić dodaje “nema razloga da se misli da neko želi da kupi ‘Proseko’ i greškom kupi ‘Prošek'”.
Evropska unija ne zabranjuje korišćenje homonima, uz uslov da su potrošači zaštićeni od bilo koje vrste prevare.
Predsednik regiona Veneto Luka Zaja izjavio je da će, ne bi li se ubedila Evropska unija da ne dozvoli Hrvatskoj da koristi ime “Prošek”, podneti mape iz 1300. godine na kojima je deo grada Trsta, koji se zove Proseko i odakle i potiče ime italijanskog vina, bio imenovan kao Prosek, tj. slovenačko ime te lokacije.
To je, smatra Zaja, jedan od dokaza da naziv hrvatskih vina potiče od tršćanskog toponima, što je zaključak koji bi mogao da obeshrabri hrvatske proizvođače.
U prošlosti je Italija izgubila sličan spor
I mada je Luka Zaja, predsednik regiona Veneto, za RTS izjavio da će nastaviti da se bori za ekskluzivno korišćenje imena “Proseko”, te eventualno i tužiti Hrvatsku, Italija je u prošlosti izgubila sličan spor.
Od 2005. proizvođači vina iz regiona Furlanija-Julijska krajina ne mogu više da koriste reč tocai (izgovara se “tokai”), pošto je previše slična imenu prestižnog mađarskog vina “Tokaj”, bez obzira na to što je ovo vino slatko i liči na liker, dok su furlanijanska vina “mirna” i bela.
Čitava ova priča se odvija u blizini granice između Slovenije i Italije, gde se mnogo njih nada da će ovaj događaj dovesti do priznanja još jednog vina: “Prosekar”.
“Prosekar” je vino koje pravi oko desetak proizvođača i poznato je skoro samo u Trstu i oni, baš poput dalmatinskih vinara, ne bi trebalo da mogu da koriste ime “Prosekar” u komercijalne svrhe, s obzirom na važeće evropske mere. Međutim, oni to ipak rade budući da imaju veoma malo tržište koje se nalazi samo u tom vrlo uskom geografskom predelu.
“Kada se radi o vinu ‘Tokai’ morali smo da se odreknemo imena u korist Mađara, iako i mi pravimo vino pod tim imenom. Ali u slučaju ‘Proseko’ se radi o identitetu i mi moramo da odbranimo ne samo našu poljoprivredu, ekonomiju i tržište, već našu istoriju i identitet. ‘Proseko’ nije vino koje je nastalo juče, to je vino koje se identifikuje sa našom istorijom, našom teritorijom, našim regionom i čitavom Italijom. Hrvati jesu naše komšije i naši prijatelji sa kojima imamo odlične odnose, ali što se ovog pitanja tiče nema odustajanja”, izjavio je predsednik regiona Veneto Luka Zaja i dodao:
“Ne zaboravimo da je ova teritorija pod zaštitom Uneska, to je svetska baština, to bi bilo isto kao da neko sada odjednom počne da napada ‘Šampanjac’ i hoće da koristi to ime”.
Regija u kojoj se proizvodi “Proseko” pod zaštitom Uneska
Unesko – telo koje ima među svojim glavnim ciljevima identifikaciju, zaštitu i čuvanje kulturnih i prirodnih dobara iz celog sveta – registrovao je devet mesta u regionu Veneto na listi svetske baštine. Jedno od njih su i brda na kojima se uzgaja vinova loze od koje se pravi “Proseko”, na površini od 9.700 hektara.
U zvaničnom opisu Uneska moguće je pročitati da područje “Brda prosekoa u zonama Koniljano i Valdobijadene” podrazumeva čitav lanac brda od istoka ka zapadu u nizu koji ide jedan za drugim od ravnica do Prealpi, jednako udaljenih od planina Dolomiti kao i od Jadrana, što ima vrlo pozitivan uticaj na klimu, te na okolinu”.
Unesko takođe navodi: “Dok je Koniljano mesto mnogih Instituta koji proučavaju vino, Valdobijadene je produktivno srce vinske oblasti. Strme padine brda otežavaju mehanizaciju rada a samim tim i upravljanje vinogradima je oduvek bilo u rukama malih proizvođača.
I upravo zahvaljujući toj velikoj armiji radnika i zahvaljujući ogromnoj ljubavi prema svojoj zemlji, ova prelepa brda su sačuvana i stvorena je neraskidiva veza između čoveka i sela.
Rezultat ove snažne veze je izvanredan primer kako je ova drevna kultura snažno ukorenjena u ovoj zemlji.”
Unesko prepoznaje tzv. “core zone” koja podrazumeva brdske teritorije u koje spadaju opštine Valbijadene, Miane, Fara di Soligo, Pjeve di Soligo, Folna, Ćizon di Valmarino, Refrontolo, San Pjetro di Feleto, Revine Lago, Tarzo, Vidor, Vitorio Koneljano, Susegana i San Vendemijano, zatim “commitment zone” tj. opštine koje su se obavezale da će se pridržavati protokola potpisanim sa Regionom za upravljanje, zaštitu i očuvanje ruralnog predela, naročito onog koji se odnosi na vinograde.
Marina Montedoro, predsednica Udruženja za zaštitu baštine Brda Prosekoa Koneljana i Valdobijadene, izjavila je za RTS: “Činjenica da smo svetska baština, Unesko baština, jasno nas navodi da imamo zamajac”.
“I turisti dolaze u naše krajeve da vide ova brda koja su sa geološke tačke gledišta posebna, jedinstvena u celom svetu, ali dolaze i zato što ih povezuju sa onim što je proizvod koji mogu da pronađu, a koji je deo tradicije i kulture. I to je element koji je Unesko, kada nas je prepoznao kao baštinu, uzeo u obzir”, rekla je Marina Montedoro.
Dodaje da “‘Proseko’ predstavlja jedno od najvažnijih Made in Italy proizvoda” koji, kako kaže, donosi zaradu od dve milijarde evra.
Evropska poverenica za ravnopravnost Helena Dali zadužena je za sporno pitanje između “Proseka” i “Prošeka”.
Evropska komisija je do sada dobila 12 pritužbi na hrvatski zahtev i put do krajnjeg odgovora će biti dug. Iznad svega i zato što je ovaj spor između italijanskog ‘Proseka’ i hrvatskog ‘Prošeka’ izneo na površinu slabu tačku u normama same Evropske unije, tj. neslaganje između Evropske komisije i Pravnog suda EU.
“Po pravilima Evropske komisije moguće je postojanje dva ista imena za tradicionalna vina”, objasnio je Herbert Dorfman iz Evropskog parlamenta za agenciju Ansa – “što daje za pravo hrvatskom vinu “Prošeku”.
“Sa druge strane, Pravni sud ide u suprotnom pravcu i štiti autentičnost imena koje je vezano za tradiciju i teritoriju. Mislim da Evropska komisija mora da reši ovo pitanje uz malo politike i uz malo zdravog razuma i blokira ‘Prošek’, jer će u protivnom Italija i konzorcijum ‘Proseka’ ići na sud i najverovatnije pobediti. Ovaj hrvatski zahtev rizikuje da potkopa kredibilitet evropskih denominacija na evropskom i svetskom tržištu. Kako inače da se odbranimo od fenomena ‘italian sounding’ koji dovodi to imitacije italijanskih proizvoda širom sveta ako nismo u stanju da to uradimo na evropskom tržištu”, upitao je Dorfman.
Izvor: RTS / Foto: Unsplash
