Kada imate malo dete, ne možete da očekujete da vam kaže: “Mama, danas sam imao/la loš dan” jer ono nije dovoljno zrelo da bi tako sagledalo stvari i iskazalo svoje emocije, raspoloženje.
Svakako, možete da primetite da dete možda nije veselo kao inače, ali i jedna rečenica kojoj roditelji ne pridaju mnogo važnosti takođe je znak da dete ima loš dan.
Naime, terapeuti koji se bave terapijom igrom kažu da je signal da dete ima loš dan kada vas pita: “Hoćeš li da se igraš sa mnom?”
“Dete ne kaže: ’Imao/la sam loš dan’, umesto toga ono pita: ’Hoćeš li da se igraš sa mnom?’ Deca procesuiraju svoje iskustvo kroz igru. Ono možda u igri rekreira scene koje je doživelo tokom dana ili igra uloge iz različitih aspekata života koje pokušava da razume.
Samo kada deca to mogu da rade u našem prisustvu, ona mogu da to prihvate. Zapravo, deca moraju da ’pozajme’ zrelost našeg nervnog sistema kako bi proceusirala poteškoće na zdrav način. Igra je način na koji deca sebe regulišu, zar to nije sjajno? Možemo prirodno da razoružamo strahove naše dece, njihovu anksioznost i tenzije, a da zapravo i ne uradimo mnogo. Sve što je potrebno je da se malo zabavimo, trkamo, možda plešemo ili se igramo žmurke?
I da, znam, mi, odrasli, nemamo vremena za zabavu, a često to i ne želimo. Za nas je to dosadno, predugo traje i ne uživamo u tome. Ali, vredi da se potrudimo, ne mora to da bude svakog dana, ne mora da bude forsirano, ali vredi da posvetite vreme detetu”, kaže savetnica i terapeut igrom Elenor Brid u objavi na svom Instagramu.
“To je njegov alat, jedan od najvažnijih koje ima, da nam nešto kaže. Bolje je ako to uradi kroz zabavu, nego da se problem pretvori u veliki problem koji jedna ’bitka’ jastucima ne može da reši”, poručuje ona.
