Ukoliko imate problema da upoznate i razmenite iskustva sa roditeljima koji imaju slične izazove, razmislite o pridruživanju udruženju ili online grupi za podršku porodica sa decom sa posebnim potrebama. Jednom kad naučite šta je tipično ponašanje za uzrast vašeg deteta i zdavstveni problemi, onda možete i postaviti realna očekivanja u ponašanju. Ovo su neki od saveta…
Definišite očekivanja
Odrediti pravila i disciplinu su izazovi za svakog roditelja. Tako da se držite jednostvanog plana ponašanja i radite na izazovima postepeno. Kako vaše dete upozna jedan po jedan cilj kad je u pitanju ponašanje, on ili ona onda mogu težiti ka sledećem.
Koristite nagrade i upoznajte ih sa posledicama
Raditi sa sistemom koji uključuje nagrade (pozitivno prisiljavanje) za dobro ponašanje i a za loše ponašanje “prirodno reagovanje” – kazne koje su direktno povezane sa ponašanjem. Npr. ako vaše dete baca hranu, sklonićete mu tanjir.
Ali ne reaguje svako dete na isti način, tako da ćete možda morati da uskladite posledice sa detetovim vrednostima. Npr. dete sa autizmom koje voli da bude samo možda ipak bolje reaguje na “tradicionalno” nagrađivanje – vreme je isteklo, nego na oduzimanje omiljene igračke ili video igre na neki određeni period vremena.
Posle ispravljanja deteta, kad uradi nešto loše, ponudite mu zamenu za takvo ponašanje. Tako da ako vaše dete priča previše glasno ili vas udara da bi vam privuklo pažnju, radite na zameni toga nekim prikladnijim ponašanjem, tako što ćete mu reći ili čak otpevati “pomozi mi” ili pridobiti vašu pažnju na neki prikladniji način, kao što je tapkanje po ramenu. Aktivno ignorisanje je dobra reakcija na loše ponašanja kad dete hoće da privuče vašu pažnju. Ovo znači da ne nagrađujete loše ponašanje ukazujući mu pažnju.
Koristite jasne i jednostavne poruke
Razgovarajte o svojim očekivanjima sa detetom na jednostavan način. Za decu sa specijalnim potrebama, ovo možda zahteva više nego samo im reći. Možda ćete morati da upotrebite slike, igre uloga ili gestove da bi bili sigurni da vaše dete zna na čemu mora da radi.
Neka vaš verbalni i vizuelni jezik bude jednostavan, jasan i dosledan. Objasnite najjednostavnije moguće kakvo ponašanje želite da vidite. Doslednost je ključ, zato se osigurajte da i bake i deke, rođaci, braća i sestre, učitelji budu upoznati sa situacijom.
Ponudite im nagradu
Podstaknite uspeh svog deteta time što ćete ga podsećati šta može dobiti kad uspe da dostigne cilj koji ste mu postavili, nije bitno da li su u pitanju papirići, gledanje televizije ili slušanje omiljene pesme. I budite ažurni u nagrađivanju deteta i za trud i za uspeh podjednako. Tako da dete koje odbija da kaki u wc-u može biti nagrađeno jer je koristilo nošu u blizini wc-a.
Druga strategija je: vežbajte – kada uhvatite dete da radi nešto ispravno, pohvalite ga. U nekim slučajevima, ovo može biti mnogo efektnije nego kazna, jer je prirodno da dece žele da udovolje svojim roditeljima. Dobijajući pohvalu da su nešto uradili kako valja, velika je verovatnoća da će hteti opet to da urade.
Utvrdite rutinu
Deca sa određenim stanjima, kao što je autizam ili poremećaji pažnje, obično dobro reaguju na disciplinovanje na osnovu toga da tačno znaju šta će se sledeće desiti. Tako da pokušajte da se držite iste rutine svaki dan. Npr. Ako vaše dete ima običaj da se opusti posle škole, napravite raspored za slobodno vreme. Možda mu je potrebno da nešto prvo pojede i onda da uradi domaći, pre igranja.
Tabele mogu biti od koristi. Ako je vaše dete pričljivac ili možda ipak ćutljivac, nacrtajte slike ili iskoristite stikere da mu ukažete šta sledi. Utvrdite raspored koji je realan i podstaknite dete da učestvuje u njegovom kreiranju kad je to dopustljivo.
Verujte u svoje dete
Ako, posle nekoliko koraka, vaš mališan nastavlja da pada, da li biste mu nabavili štake ili invalidska kolica? Ne. Zato nemojte to raditi ni sa detetom sa posebnim potrebama. Možda će vaše dete stati na noge posle prvog, a možda i posle desetog puta, ali vi nastavite da pokušavate. Podstaknite ga!
Kada verujte da vaše dete može da uradi nešto, vi ga osnažujete da dostigne cilj. Isto je i sa ponašanjem. Npr. ako je vaše dete previše agresivno dok se igra sa drugom decom, nemojte prekinuti igru u celosti. Umesto toga, ograničite fizički deo igre. Možda ćete hteti da isplanirate ne-fizičke aktivnosti tokom igre, kao što su crtanje ili pravljenje nekog predmeta. Upotrebite disciplinu kad je potrebno u formi pauza, nametnite skretanje sa teme kao i pravila “ne diraj” – i obezbedite nagrade kad su vaše želje ispunjene.
Šta god da radite, ne odustaje od svog deteta kada stvari postanu teške. Loše ponašanje koje se ignoriše u ranom uzrastu može postati nepodnošljivo, čak i opasno, za deset godina ili kad dete odraste. Budite strpljivi i odvojite vreme da radite sa svojim detetom u ostvarivanju njegovog potencijala. Vaš glas podrške je sve što je vašem detetu potrebno da uspe.
Imajte samopouzdanje i verujte u svoje sposobnosti
Disciplinovanje je iscrpljujuć proces koji traje. Biće dobrih dana kada ste oduševljeni napretkom svog deteta, kao i loših kada deluje kao da je vaš ceo naporan rad zaboravljen i pauza kada će delovati da ne postoji nikakva nada za dalji napredak. Ali upamtite sledeće: vaspitanje je izazov za sve roditelje, čak i za one čija se deca razvijaju po očekivanom obrascu. Zato ne odustajte!
Ako su vaša očekivanja u skladu sa mogućnostima vašeg deteta i verujete da ono može to i da postigne, veliki su izgledi da će se to i desiti. Ako vaši napori ne rezultiraju promenama, pričajte sa detetovim doktorom, terapeutom ili specijalistom da bi vam pomogao u postizanju ciljeva. Oni mogu raditi zajedno sa vama na pravljenju plana koji je skrojen specijalno za posebne potrebe vašeg deteta.
