Strah od suočavanja sa tenzijama i konfliktima koje izazivaju egzistencijalne brige – “velika pitanja života” – povezan je sa lošijim mentalnim zdravljem, uključujući i više nivoe depresije, strepnje i probleme u regulisanju emocija, pokazalo je novo istraživanje.
“Religiozni i duhovni konflikti – konflikti sa Bogom ili religioznim ljudima, teška pitanja o veri, moralnosti i smislu života – to su često tabu teme i veliko je iskušenje da se one gurnu pod tepih”, objašnjava Džulija Ekslajn, profesorka psihologije na Kejs vestern univerzitetu i jedan od autora ovog istraživanja. “Kad ljudi izbegavaju te borbe, kod njih su nivoi strepnje i depresije veći nego kod onih koji se sa tim pitanjima suočavaju direktno.”
Ljudi koji potpunije prihvataju konflikte povezane sa fundamentalnim verovanjima i vrednostima izveštavaju o boljem mentalnom zdravlju nego oni koji to ne čine, objasnili su istraživači.
Ovo istraživanje, zasnovano na pregledu nedavnih životnih iskustava 307 odraslih osoba, objavljeno je u časopisu Journal of Contextual Behavioral Science.
Neke od implikacija ovog istraživanja
Nevoljnost da se prihvate duhovni konflikti može da doprinese nekim od glavnih društvenih zala; na primer, može da doprinese tome da se odbacuju odnosi sa ljudima drugačijih vera i iz drugih sredina i da se na njih gleda kao na pretnju.
Izbegavanje duhovnih konflikata može da vodi odbacivanju čitavih grupa ljudi zbog toga što se u verskom pogledu razlikuju; ili može da dovede do toga da oni koji ih odbacuju ne mogu da usklade svoj rodni identitet sa sopstvenim religijskim učenjima, primetili su istraživači.
Psiholozi smatraju da je korisno pomoći klijentima u njihovim duhovnim konfliktima da se suoče sa svojim teškoćama na aktivniji način, sa više inicijative.
“Izgleda da su ljudi duhovno zdraviji ako su u stanju da prihvate uznemirujuće misli”, prokomentarisala je prof. Ekslajn. “Izgleda da ljudima pomaže ako na duhovne sumnje pogledaju na jedan objektivan način. Možda pojedinac ne može da izađe na kraj sa njima, ali bar može da toleriše činjenicu da ih ima.”
Nije problem samo izbegavanje; ono što može da postane problematično je ponašanje kada izbegavanje tih pitanja postane štetno za pojedinca, ili suprotno njegovim ličnim ciljevima, i pretvori se u rigidni šablon na koji se doživljava svet i reaguje na njega.
Redovno izbegavanje duhovnih pitanja može da oteža pojedincu da otkrije ili doživi šta je smisao života i da radi u cilju da taj smisao ispuni, tvrde istraživači.
Sa druge strane, korišćenje emocionalne i kognitivne energije da se odbace misli o tim pitanjima neće ih sprečiti da se stalno iznova javljaju. “Ako čoveka stalno progone takve misli, to stvara tenziju u njegovom emocionalnom životu, posebno ako on ta pitanja vidi kao moralno neprihvatljiva i opasna”, kaže prof. Eksli.
Preuzeto: Zdravahrana.com
