Postoji bezbroj dijeta i čini nam se kao da se iz dana u dan pojavi neka nova koja će da učini sve što je potrebno da skinemo tih nekoliko kilograma viška.
Saveti kako da se rešimo kilograma iskaču na sve strane i neki od njih su dobri i korisni, a neki baš i nisu, zato vam otkrivamo top pet loših saveta koje treba da odbacite, ako planirate da smršate.
View this post on Instagram
Izbacite iz ishrane banane i šargarepu
Činjenica da je da neke zdrave namirnice, a u to spadaju banane i šargarepa sadrže više ugljenih hidrata u poređenju sa nekim drugim voćem i povrćem, ali istina je i da nas ta razlika u količini ugljenih hidrata neće dodatno ugojiti.
Naime, mala banana sadrži 23 g ugljenih hidrata, a mala jabuka 21 g. Ako pokušavate da smrate, treba da vodite računu o ukupnom unosu ugljenih hidrata i šećera u jednom danu, a ne da uskraćujete sebi ceo niz namirnica. Ključ uspeha leži u odluci da ne preterujete ni sa jednom vrstom hrane, takođe, ne opterećujte se sa prirodnim šećerima iz namirnica jer oni nisu jednaki kao dodati šećeri u keksu, sladoledu i ostalim namirnicama.
Izbegavajte gluten
Gluten treba da izbegavaju osobe obolele od celijakije i osetljive na gluten. U protivnom, izbegavanje glutena može da uzrokuje i debljanje jer su proizvodi bez glutena uglavnom puni šećera i drugih veštačkih sastojaka. Osim toga, ako vam se ishrana bazira na povrću, voću, zdravim izvorima proteina iz mesa i ribe, kao i ograničenoj količini celovitih žitarica nećete da unesete značajniju količinu glutena.
Znači, ako nemate medicinski razlog za izbegavanje glutena ovo bi trebalo da bude prihvatljiv način njegog unosa za većinu ljudi. Problem s glutenom je taj što većina ljudi konzumira gluten iz testenine, belog hleba i drugih nezdravih izvora.
Međutim, ako tu vrstu glutena zamenite sa četiri kriške bezglutenskog hleba i dva bezglutenska keksa nakon ručka, opet ste na istom jer su i slatkiši bez glutena i dalje slatkiši. Za mršavljenje je dobro da eliminišete gluten koji se nalazi u hlebu, keksu, kolačima, ali nemojte da ih zamenite njihovom bezglutenskom verzijom.
Izbegavajte žumance
Iako se pred kraj 20. veka smatralo kako unos više od dva jaja nedeljno može da povisi holesterol, novija istraživanja otkrivaju kako to ipak nije tačno. Naučnici sa Univerziteta u Granadi su otkrili kako unos do sedam jaja nedeljno ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Iako jaja obiluju holesterolom, značajniji uticaj na rast holesterola imaju zasićene masti i transmasne kiseline koje su u najvećoj meri prisutne u crvenom mesu, industrijskim slatkišima, grickalicama i pekarskim proizvodima.
Jaja su relativno jeftina namirnica bogata kvalitetnim proteinima, mineralima, folnom kiselinom i vitaminima B i u samo 70 kalorija po komadu imaju viši udeo nezasićenih masnih kiselina od udela zasićenih masti. Istraživanja su takođe pokazala kako unos jednog jajeta dnevno može da spreči moždani udar. Konzumacija celog jajeta osigurava unos vitamina D, B12 te minerala selen, cink i gvožđe.
Sve kalorije su jednake
Izraz “prazna kalorija” koristi se za hranu koja ima vrlo malu ili nikakvu hranjivu vrednost. Na primer 2 dl soka od sveže ceđene narandže sadrži 112 kalorija, ali takođe sadrži kalijum i osigurava 100 posto dnevne doze vitamina C, dok ista količina gaziranog soka s ukusom naranče ima 120 kalorija i nema nijednu hranjivu materiju.
Gazirani sok ima prazne kalorije, dok prirodni sok od narandže nema. Generalno, što je hrana više obrađena, ona sadrži manje hranjivih elemenata: vitamina, minerala, vlakana, supstanci neophodnih za borbu protiv raka tzv. fitohemikalije, i sadrži više masnoće, šećera i praznih kalorija.
Kalorije iz pasulja koji je ukusno pripremljen i kalorije od kukuruznih kokica neće ni približno isto da daju osećaj sitosti. Ne treba da zaboravite da kod svega ulogu ima i glikemijski indeks, odnosno aktiviranje pankreasa na lučenje insulina. Što je više vlakana, manje je insulina, ali što je više šećera u namirnici, potrebno je više insulina i naravno, što je više insulina, više se produbljuje osećaj gladi.
Budući da danas gotovo u svim namirnicama ima fruktoznog šećera ne treba da vas čudi da je savremeni čovek stalno gladan. Od brojanja kalorija važnije je da pazite šta jedete i u kojoj količini, prednost treba da imaju namirnice koje su nutritivno bogate.
Birajte namirnice s manjom količinom masnoće
Držite se podalje od proizvoda s oznakom “malo masnoće”, “light” ili “lagano”. Dakle, prilikom kupovine, birajte “normalnu” verziju proizvoda koja sadrži masti, a bilo bi dobro da na vašem standardnom jelovniku mesto pronađu zdrave masnoće koje se nalaze u avokadu, orašastim plodovima i raznim semenkama, jer zdrave masti mogu duže da vas drže sitim, a tako ćete da izbegnete prekomeran unos kalorija.
Teorija da masti debljaju je zastarela i odbačena, budući da su naučnici otkrili da dijeta siromašna mastima, a bogata ugljenim hidratima dovodi do debljanja. Nutricionisti preporučuju dnevni unos od oko 30 posto masti iz zdravih izvora.
“Low-fat” proizvodi obično sadrže više dodatog šećera jer na taj način pokušavaju da “maskiraju” nedostatak masnoće, ali takva hrana ne zadovoljava potrebe organizma i brzo se javlja osećaj gladi, a rezultat je veći unos kalorija i debljanje.
