Po ugledu na Švedsku, koja je nedavno zvanično proglasila ishranu sa mnogo ugljenih hidrata i malo masti “zdravstvenim mitom”, istaknuti britanski lekari i profesori su izneli tvrdnje da su zasićene masti, koje su decenijama bile demonizovane, zapravo zdrave.
Prema pisanju britanske štampe, ugledni kardiolog dr Asim Malotra tvrdi da danas milioni ljudi nepotrebno pate od kardiovaskularnih bolesti kao direktne posledice lošeg saveta koji im je dat, da izbegavaju masti. Dr Malotra je interventni kardiolog Krojdon univerzitetske bolnice u Londonu. On je sproveo obimna istraživanja unosa masti i otkrio da smo svi obmanuti. Po njemu, često preporučivana ishrana sa malo masti je glavni generator i gojaznosti i srčanih oboljenja. Upravo je eliminisanje zasićenih masnoća i drugih zdravih masti iz ishrane miliona ljudi učinilo da oni pate od kardiovaskularnih poremećaja – a to je baš suprotno od onoga što je zvanična medicina već dugo tvrdila. U svom istraživanju nedavno objavljenom u uglednom časopisu British Medical Journal (BMJ), dr Malotra objašnjava da su veštačke trans-masnoće, za koje se već uveliko tvrdi da su okidač inflamatornih procesa u telu koji vode srčanim oboljenjima jedna stvar, a da su zasićene masti prirodnog porekla, kojih ima u namirnicama kao što su puter i kokosovo ulje, nešto sasvim drugo. On smatra da je insistiranje zvanične medicine na nezasićenim mastima naprosto “opsesija”. Po tvrdnjama ovog lekara, pravi problem su ugljeni hidrati, posebno rafinisani šećeri, za koje je dokazano da podstiču porast štetnog holesterola male gustine (LDL).
Ishrana sa zasićenim mastima snižava holesterol!
Iako su očigledno neefikasne u obuzdavanju gojaznosti i srčanih oboljenja, dijete sa malo masti i dalje donose ogromne profite farmaceutskoj industriji, koja ima ogromne prihode od prodaje statina, lekova za snižavanje holesterola. Ali, dr Malotra (i ne samo on, već i sve više drugih lekara zvanične medicine) tvrde da su statini i štetni i neefikasni, a da je ishrana bogata zasićenim mastima triput efikasnija od statina u snižavanju i uravnotežavanju nivoa holesterola.
“Pretpostavljalo se da povećana količina masnoće u krvotoku potiče od zasićenih masti u ishrani, ali, novi dokazi dokazuju da su rafinisani ugljeni hidrati, posebno šećer, pravi krivci za to”, izjavio je profesor Dejvid Haslam, predsednik engleskog Nacionalnog saveta za gojaznost.
Danas sve više činjenica ukazuje da čak ni holesterol nije pravi problem. Pošto oko 80% holesterolal u našem krvotoku stvara samo naše telo – zapravo, mozak je načinjen od holesterola i zasićenih masti – i da postoje drugi, mnogo značajniji faktori koji izazivaju srčane bolesti. To takođe znači da snižavanje holesterola u krvi pomoću statinskih preparata i nije baš dobra ideja, zato što oni ne samo da lišavaju telo neophodnog holesterola, već i donose opasnost od oštećenja mišića, nerava i drugih organa.
“Smatrati da je povišena koncentracija holesterola u krvi isključivi uzrok kardiovaskularnih oboljenja je nesumnjivo najgora medicinska greška našeg doba”; izjavio je dr Timoti Noaks, profesor na Univerzitetu Kejptaun, i dodao: “Nakon što sam pregledao sve naučne dokaze, došao sam do samo jednog zaključka: nikad ne prepisujte statinske lekove onima koje volite”.
Preuzeto: Zdravahrana.com
