Zbog čestih prehlada, virusnih oboljenja, previše alergena gotovo da danas nema roditelja koji svoj dom nisu opskrbili inhalatorom. Međutim, iako su lako dostupni, stručnjaci upozoravaju da se za njegovo korišćenje i te kako treba konsultovati sa lekarom.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, u Srbiji je do sada registrovano više od 60.000 obolelih od infekcija disajnih organa, što je tri puta više nego prošle godine. Epidemiolozi smatraju da su nagle promene vremena uticale na povećanje broja obolelih, a pored najmlađih građana u najvećem riziku su trudnice i osobe starije od 65 godina.
Problemi sa disajnim putevima nekada su se rešavali udisanjem vruće vode u kojoj su nana ili bosiljak, sa peškirom preko glave. Danas inhalatorna terapija za decu do tri godine podrazumeva aparat, ali njena efikasnost zavisi kako od karakteristika inhalatora, tako i od pacijenta. Inhaliranjem se omogućava da dete ne uzima oralno lek, već se propisana doza supstance sipa u vodu, a dete ga isparenjem udiše. Pošto inhalacija podrazumeva da se taj postupak obavi nekoliko puta u toku dana, mnogi roditelji se odlučuju da umesto odlaska u zdravstvenu ambulantu, kupe aparat. Cena je od 4.500 do 10.000 dinara, u zavisnosti da li je aparat samo za decu ili i za odrasle.
“U razgovoru s prijateljicama koje imaju decu, saznala sam da je inhalator nešto što morate da imate u kući, kao što morate da imate flašicu ili pelene. Skoro svaki put kad se dete prehladi, lekar ustanovi da dete ima dosta sekreta i da mora da se inhalira. Mlađima od tri godine ne preporučuju se sirupi. Inhalacija u domu zdravlja može da bude trauma za decu, mnoga po prvi put vršte i plaču, zbog čega sam rešila da kupim aparat. Odlučila sam se za porodičnu varijantu, koštao je oko 6.500 dinara, a pri kupovini od farmaceuta sam dobila sve neophodne informacije o upotrebi i garanciju. Dete je posle treće upotrebe počelo samo da ga drži”, prepričava svoje iskustvo majka 16-mesečnog dečaka.
Bilo da se koristi fiziološki rastvor, lek ili lekovita biljka, inhalacija širi disajne puteve, razređuje sekret i olakšava njegovo izbacivanje. Lekovita para stiže direktno do pluća, što onemogućava lepljenje sekreta na bronhije i olakšava disanje.
Da je potreba za inhaliranjem mališana sve veća potvrđuje pedijatar valjevskog Doma zdravlja dr Valentina Marković, objašnjavajući da nije reč samo o sezonskom povećanju broja respiratornih infekcija, već o većem broju alergija kod dece, kao i problema respiratornog trakta uzrokovanih zagađenim vazduhom, “nego što je bilo pre 10, 15 godina”.
“Inhaliranje pomaže kod bronhitisa, astme, laringitisa, alergijskog rinitisa – bolesti koje poslednjih godina nemaju samo sezonski karakter, već je zbog bar dva faktora rizika, kao što su alergije i zagađenje, potreba za ovom terapijom daleko veća nego pre. Prednost inhalacije je u tome što lek ciljano deluje, potom i što su potrebne manje doze za isti efekat koji bi se imao unosom leka na drugi način, a time su manji i neželjeni efekti”, kaže dr Marković.
Kako dodaje, neželjena dejstva se dešavaju kada se sa tom terapijom startuje “na svoju ruku”, pogotovo jer su aparati relativno lako dostupni na tržištu.
“Većina roditelja inhalator sama kupi, ali je pre upotrebe potrebno konsultovati se sa lekarom jer nije svaka dijagnoza ista i nekada će za neko dete biti dovoljan samo fiziološki rastvor, a nekada neka doza specifičnog leka”, objašnjava dr Marković.
Pre kupovine u apotekama, preporuka stručnjaka je da uvek treba pogledati tehničke karakteristike inhalatora i birati one koji imaju protok oko osam litara u minutu, a da količina tečnosti koja se stavlja u aparat bude oko četiri mililitra.
Treba biti oprezan s preparatima za širenje bronhija. Dejstvo traje oko četiri sata, a visoke doze mogu izazvati neželjena dejstva (lupanje srca, drhtanje mišića). Savetuje se oko pet kapi za predškolsku decu, a 10 kapi za stariju ili odrasle. Lekove za širenje bronhija ne treba koristiti duže od sedam dana.
Preuzeto: Yumama.com
