Pozivamo Vas na otvaranje izložbe “Trenutak bez granice” Vesne Sekulić koje će biti upriličeno u Maloj galeriji KC “Laza Kostić” Sombor, 9. jula sa početkom u 19.30h.
Vesna Sekulić rođena je 1992. godine u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirala je 2015. godine na Fakultetu za umetnost Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Zorana Furunovića. Master studije završila je 2017. godine, takođe na odseku za slikarstvo. Živi u Leposaviću. Imala je do sada 4 samostalne izložbe i brojne kolektivne. Izlagala je u okviru međunarodnog projekta “Fold”. Učestvovala je u likovnim kolonijama i dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.
“Prihvatiti sećanje kao sadašnje iskustvo, znači srušiti međe sadašnjeg trenutka, osloboditi ga nestvarnih barijera, izbaviti ga od prepreka prošlosti i budućnosti. Postaje jasno da ne postoji ništa ni iza, ni ispred vas u vremenu. Ostaju samo trenuci koje živimo, ljudi koje sretnemo i predeli sa kojima se saživimo. Vesna Sekulić te predele i susrete beleži dinamičnim sugestivnim potezima kista u stvaralačkoj ritmičnoj igri linija, mrlja, brazdi, koja stvara čudesni svet intimne stvarnosti. Bilo na novinama, papiru, kartonu, ili čemu drugom, ona marljivo beleži vlastita iskustva, oživljavajući prirodu kao sušastvenost svog ontološkog bića. U fokusu njenog likovnog univerzuma je odnos prirode i ljudi. Priroda je primarna tematsko gradivna osnova i zajednička nit na koju se sublimiraju različiti sadržaji kao nadogradnja prvobitnog koncepta autorke. Vesna Sekulić u likovnoj interpretaciji izražava poseban emocionalni poriv. Ona se prepušta pejzažu, ekspresivnim, donekle neartikulisanim potezima, bez mnogo dvoumljenja, hvata trenutak. Trenutak njenih unutrašnjih doživljaja prirode. Tragajući za jednostavnim i jasnim likovnim izrazom, vizuelizaciju svodi na varijabilnosti meko modelovanih površina i oštrih, grubih useka, kao i taktilnom odnosu svetlosti između njih. Formalno, primarna dekompozicija pejzažnih oblika, ide ka daljoj radikalnoj redukciji, ali nikad preko granice transformacije predstave u klasičnu apstaktnu kompoziciju, već uvek na liniji njihovih osnovih organskih i bazičnih osobina i svojstava. Smenjuju se segmenti prepoznatljivog, sa volumenski naglašenijim crtežom i opažajno suptilnog, čiji se gestovi tek naslućuju. Sve to govori o slobodi promišljanja, bogatstvu modulacije i vizuelne imaginacije, lične manifestacije slobode. Od pritajene mirnoće do dramatične uznemirenosti, radovi Vesne Sekulić pulsiraju bogatim linearnim ritmovima i detaljima. Svaki detalj nosi određenu simboliku, trenutni doživljaj. Oživljava jedan dan, jedan sat, jedan tren. Tako da je svaki crtež, svojevrstan dnevnički zapis umetnice, najličniji, najiskreniji i, po svojoj prirodi, neponovljiv.” (Nebojša Jevtić)
