Da li su dijete postale opsesija u vašem životu?Istina je da nije svejedno šta jedemo, ali je isto tako istina i da se pridržavanje određenih sistema ishrane i dijeta može pretvoriti u opsednutost.
Ako su dijete vaša omiljena tema o kojoj ste u stanju da razgovarate u svakoj prilici i dugo vremena, ako već uveče planirate šta ćete pripremiti za sutrašnji doručak, ručak i večeru, ako vam je problem da odete sa prijateljima u restoran ili na neku zabavu zato što se plašite da ćete tamo pojesti nešto što ne odgovara vašoj dijeti ili idejama o ishrani, moguće je da ste počeli da preterujete…
Konsultujte stručnjaka
Danas mnogi ljudi imaju problem sa gojaznošću i pokušavaju da smršaju. Međutim, bolje je konsultovati dobrog dijetetičara-nutricionistu ili nekog drugog stručnjaka za ishranu i usvojiti neki zdraviji način ishrane nego skakati sa dijete na dijetu ili oscilovati između gojaznosti i mršavosti…
Preterivanje sa dijetama ne treba brkati sa anoreksijom ili bulimijom, mada u nekim slučajevima preterivanje sa dijetema, nažalost, može prerasti u ove poremećaje. Anoreksija je poremećaj koji se javlja najčešće kod mlađih devojaka i odlikuje se potrebom da se po svaku ceni oslabi do stanja teške iscrpljenosti organizma i životne ugroženosti. Oboleli su ubeđeni da moraju da smršaju i kod njih se javlja fizička odvratnost prema hrani.
Ovaj poremećaj se kod nekih smenjuje sa prejedanjem, tzv. bulimijom, ili se pak bulimija javlja kao problem za sebe. I ona se najčešće javlja kod mlađe ženske populacije. Odlikuje se redovnom i nekontrolisanom potrebom za prejedanjem, za konzumiranjem ogromnih količina kalorične hrane, posle čega sledi namerno povraćanje i čišćenje želuca veštačkim putem zbog straha od debljanja i nezadovoljstva svojim telom.
Pravilna ishrana je bolja od dijeta
Ako usvojite neki sistem zdravije ishrane (a danas ih ima dosta!) gotovo je sigurno nećete imati potrebe da držite nikakve posebne dijete. Vrlo često potreba za većom količinom hrane potiče baš od toga što u namirnicama koje obično konzumiramo nema dovoljno suštinski važnih sastojaka koje traži naš organizam. Ako jedemo uglavnom proizvode od belog brašna i industrijski prerađene namirnice, mi u stvari unosimo mnogo manje esencijalnih sastojaka koji su potrebni organizmu, a kojih ima u integralnim žitaricama i svežem voću i povrću, pa zato osećamo potrebu da jedemo više, a samim tim nagomilavamo više masti, a posebno više šećera; a višak šećera se u organizmu, poznato je, taloži u obliku masti…
Bilo da odaberete da se hranite na mediteranski način, bilo makrobiotički, bilo vegetarijanski ili neki drugi – na dobrom ste putu ne samo da održite zadovoljavajuću telesnu težinu, nego i da očuvate svoje zdravlje. I naravno, kako god da se hranite – nije svejedno koliko pojedete! ”Postoji jedna odlična vežba koja podstiče mršavljenje: oduprite se obema rukama o sto i odgurnite se unazad”, prokomentarisao je duhovito Robert Kvilen. Naravno, to je velika istina jer niko drugi ne odlučuje koliko ćemo pojesti, osim nas samih! Zlatno pravilo ishrane u jogi, drevnoj disciplini ovladavanja telom i umom, glasi: jedna trećina želuca treba da bude popunjena hranom, jedna trećina vodom, a jedna – vazduhom, tj. treba da ostane prazna. “Vladanje sopstvenim apetitom je veliki deo slobode”, rekao je još rimski mudrac Seneka.
Preuzeto: Zdravahrana.com
