Nije čudo da je slanina pozicionirana visoko na listi omiljenih namirnica velikog broja ljudi. Oko toga da li je slanina nezdrava ili naprotiv, veoma korisna za naš organizam, „koplja lome“ i stručnjaci za ishranu, lekari, ali i konzumenti. Neosporno je, međutim, da se neki sastojci koji su važni za procese u našem organizmu, nalaze samo u mesu.
Evo nekoliko teorija zašto bi bilo dobro da često jedete slaninu.
Uopšte nema ugljenih hidrata, što je dobro jer zapravo oni debljaju, a ne masti. Pogrešno je mišljenje i da ugljeni hidrati daju energiju organizmu, a istina je zapravo da su masti za to takođe zaslužne.
Bogata je proteinima, koji je inače ključan sastojak za održavanje velike količine energije, a bitan je i za kosu, nokte i kožu.
Pruža osećaj sitosti. Slanina sadrži visok nivo zasićenih masti, pa ćete duže biti siti nego kada biste jeli ugljene hidrate.
Bogata je vitaminom B, zaslužnog za jačanje imuniteta. Sadrži 65 odsto dnevnog unosa tiamina, 47 odsto niacina (vitamin B3) i po 38 odsto vitamina B12 i cinka. Dakle, zaboravite razne mulitvitamine i posegnite za slaninom.
Slaninu su jeli i praljudi. U poslednje vreme na dobrom glasu je paleo dijeta, koja podrazumeva unošenje voća, povrća i mesa. Naši preci su sve to unosili, a ponajviše i slaninu.
Vrlo je jednostavna za pripremu. Ukoliko volite prženu, možete je čak i u mikrotalasnoj pećnici napraviti čips od slanine.
