Posle značajnog usporavanja u 2022. godini, program ekonomskih reformi (ERP) Srbije predviđa da će ekonomski rast postepeno ubrzavati u periodu od 2023. do 2025. godine, navela je Evropske komisije u izveštaju o ERP.
Kako se navodi u dokumentu koji je Evropska komisija objavila u sredu, uticajem ekonomskih posledica rata u Ukrajini, posebno na inflaciju kroz cene energije i hrane, realni BDP je usporio na 2,3 odsto u 2022. godini, s privatnom potrošnjom i akumulacijom zaliha kao glavnim pokretačima rasta.
Program predviđa da će se ekonomski rast i dalje kretati umerenom brzinom od 2,5 odsto u 2023. godini i postepeno ubrzati na 3,5 odsto u 2024. godini i 4,0 odsto u 2025. godini, čime će se uveliko vratiti na stope rasta pre pandemije, navela je EK.
Potrošačka inflacija nastavila je da raste postepeno tokom 2022. godine i dalje, dostigavši 16,2 odsto u martu ove godine, ali se očekuje da će početi da opada u prvoj polovini 2023. godine i da će se vratiti u ciljani raspon (3% ± 1,5 procentnih poena) prema kraju 2024. godine.
Visoki troškovi uvoza energije i prekidi u proizvodnji u domaćoj elektroprivredi, izazvali su oštar rast deficita na tekućem računu u 2022. godini i program predviđa da će ostati iznad 6 odsto BDP-a u periodu od 2023. do 2025. godine.
U kontekstu nastavka visoke neizvesnosti, izgledi za rast su, kao i na drugim mestima, podložni nizu rizika u vezi s ratom u Ukrajini i povezanim geopolitičkim tenzijama, kao što su dalje fluktuacije cena energije i globalna ograničenja trgovine, ali i prekidi u lancima snabdievanja, uporna visoka inflacija i daljnje pooštravanje finansijskih uslova.
Fiskalna strategija predviđa postepeno poboljšanje bilansa budžeta i daljnje smanjenje duga u srednjem roku.
U 2022. godini, deficit budžeta opšte države smanjen je za jedan procentni poen na 3,1 odsto BDP-a, s obzirom na visoku fiskalnu podršku državnim energetskim preduzećima i niz ad hoc mera troškova, koje su uglavnom nadoknadili efekti poboljšanja bilansa usled visoke inflacije.
Budžet za 2023. godinu ima za cilj umereno dalje smanjenje deficita uz pomoć nižih mera energetske podrške.
Predviđa se dalja postepena fiskalna konsolidacija zasnovana na rashodima. kako bi se budžet uskladio sa novim pravilom o deficitu.
Međutim, prema EK, neki nedostaci ostaju nerešeni, posebno u pogledu nadzora i upravljanja državnim preduzećima .
Glavni izazovi Srbije su da bolje učvrsti fiskalnu održivost, odgovori na fiskalne rizike i poboljša administraciju prihoda.
Potrebna je veća transparentnost u vezi sa fiskalnim rizicima i dalja poboljšanja u poreskoj administraciji i prikupljanju prihoda, navela je EK.
Strukturnim izazovima koji ometaju konkurentnost i potencijal rasta privatnog sektora i privrede u celini treba se baviti, kao što su privatizacioni napori i mere za poboljšanje upravljanja državnim preduzećima.
Štaviše, porema EK, uloga države u privredi je i dalje široko rasprostranjena i postoji potreba da se poboljša transparentnost, procena i određivanje prioriteta javnih investicija.
Ukazuje se da neformalna ekonomija ostaje značajna prepreka razvoju snažnog poslovnog sektora i konsolidaciji funkcionalne tržišne ekonomije.
Konačno, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od uglja, a dugoročna strategija koja kombinuje energetske i klimatske ciljeve treba da bude usvojena tokom 2023.
Konkurentnost Srbije i dalje ometa zagađujući i neefikasan energetski sektor, koji nije adekvatno regulisan i neefikasna upotreba energije ostaje velika briga.
Još su potrebne velike investicije za modernizaciju energetske infrastrukture u zemlji i smanjenje emisija ugljenika, navela je EK u izveštaju.
