Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde.
Sveža jabuka, uzeta na prazan stomak, omogućava organizmu da brzo, u roku od dvadesetak minuta, upije iz nje hranljive i lekovite sastojke.
Redovno je sastavni deo raznih dijeta za mršavljenje. Zahvaljujući sadržaju netopljivih vlakana – pektina, koja bubre u kontaktu sa vodom i tako rastežu creva, stvara osećaj sitosti. Prosti šećer fruktoza zadovoljava želju za slatkim, a pri tom ne dovodi do većeg porasta šećera – glukoze – u krvi, niti značajnije stvaranje hormona insulina, koji bi šećer pretvarao u masno tkivo. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina jabuke onemogućava taloženje masti u jetri.
Jabuka olakšava varenje, a zahvaljujući pomenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice. Trebalo bi je jesti sa korom, ne toliko zbog sadržaja vitamina C, jer je on ravnomerno raspoređen u celom plodu. Kora sadrži veće količine aktivnih materija, takozvanih bioflavonoida.
Najviše ima antocijana, koji deluju protiv zapaljenja, štite jetru i srce i mogu otežati nastanak karcinoma. Pojačavaju delovanje C vitamina i snaže naš odbrambeni, imunološki sistem. Kisele jabuke se savetuju i dijabetičarima, jer mogu uticati na sniženje nivoa šećera u krvi. U sezoni gripa jabuka je posebno korisna, jer može usporiti razvoj virusa tipa A, zahvaljujući sadržaju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo. Zbog bogatstva vlakana, C vitamina i kalijuma, korisna je u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova.
Finski naučnici tvrde da je u sprečavanju šloga dovoljno pojesti jednu jabuku na dan. Ona će, uz to, za šest puta smanjiti mogućnost nastanka povišenog očnog pritiska – glaukoma.
Jabuka je značajna u sprečavanju zubnog karijesa, jer uništava do 90% bakterija u ustima, dok pranjem zuba uništavamo svega 60% istih.
Savetuje se….
– Za dijete – osećaj sitosti (pektin)
– Za zadovoljenje želje za slatkim u dijetama i šećernoj bolesti (fruktoza)
– Za bolje varenje i regulaciju stolice (pektin)
– Za bolji imunitet (C vitamin)
– Za zaštitu jetre i srca (antocijan)
– Protiv taloženja masti u jetri (taninska kiselina)
– Protiv bolesti štitne žlezde (jod + C vitamin)
– Protiv zapaljenjskih procesa (antocijan)
– Protiv karcinoma (antocijan)
– Protiv virusa gripa tipa A (fitoncidi)
– Protiv kardiovaskularnih bolesti (vlakna + C vitamin + kalijum)
– Protiv karijesa (antibaktericidno delovanje
Ne savetuje se…
– Preterana konzumacija slađih jabuka (zubna gleđ)
– Konzumiranje veće količine koštica jabuke (sadrže cijanid).
Preuzeto: Zdravahrana.com
