Jagoda (Fragaria) je rod biljaka iz porodice ruža s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Donji su listovi biljaka sastavljeni od 3 liske; od belih se cvetova razvija zbirni plod (jagoda) koji na mesnatom cvetištu nosi brojne orašćiće. Šumska jagoda (Fragaria vesca) rasprostranjena je u umerenoj Europi i umerenoj Aziji, a udomaćila se i izvan toga područja.
Bogate su biljnim vlaknima, kalijumom, folnom kiselinom. Šolja jagoda sadrži 160% preporučene dnevne doze vitamina C. Bogate su antioksidansima i bioaktivnim komponentama, flavonoidima, koje izuzetno povoljno deluju na organizam.
Nekoliko istraživanja je ukazalo da konzumacija jagoda smanjuje rizik od srčanog napada i šloga. Istraživači veruju da kombinacija vitamina C, folata, kalijuma i flavonoida doprinosi da jagode snižavaju LDL holesterol, smanjuju upale i doprinose sniženju krvno pritiska. Jedno istraživanje, koje je pratilo sredovečne žene, utvrdilo je da su one koje su jele bar tro porcije jagoda nedeljno smanjile rizik od srčanog napada za više od 30%.
Istraživanja su ukazala sledeće: ako se jagode pojedu pre obroka bogatog šećerima, one ublažavaju reakciju organizma na šećer iz hrane, tj. šećer ne skače naglo. Smatra se da je to jedan od glavnih načina na koji jagode mogu da smanje rizik od insulinske rezistencije, kao i dijabetesa tip 2.
Sitne tačkice kojima su jagode pokrivene su u stvari semenke – jagoda je jedino voće koje ima semenke spolja. Svaka pojedinačna jagoda sadrži oko 200 semenki, koje su takođe izvor korisnih biljnih vlakana.
Jagode će se najbolje očuvati ako im ne uklonite zelenu peteljku i listiće pre nego što ih stavite u frižider. Otkinite ih neposredno pre neto što operete jagode da biste ih pojeli. Pre nego što ostavite jagode u frižider, proberite i izbacite primerke koji su počeli da plesnive ili trule, kako ne bi uticali na ostale.
Piše: Vanja
