Odgovor će vas verovatno iznenaditi: nije isto za sve, zavisi od osobe. Takav je zaključak najnovijeg istraživanja koje je sproveo Institut Vajcman, a objavljeno je u časopisu Cell Metabolism.
Iako su obavljena brojna istraživanja da utvrde koji je hleb najzdraviji, još uvek nije jasno utvrđeno kakve efekte hleb i razlike među raznim vrstama hleba imaju na crevnu floru i klinički relevantne parametre. Vajcmanov institut je sproveo opsežnu randomizovanu studiju na 20 zdravih ispitanika da bi uporedio razlike u tome kako industrijski beli hleb i ručno pravljeni crni hleb od kiselog testa utiču na organizam.
Svi učesnici proučavanja su obično unosili 10% kalorija dnevno iz hleba. Polovini ispitanika je dato da konzumiraju povećanu količinu pakovanog belog hleba tokom nedelje – oko 25% od ukupnih kalorija, a drugoj polovini ispitanika je dato da konzumitaju veću količinu integralnog pšeničnog hleba od kiselog testa, pečenog specijalno za to istraživanje, koji je svež isporučivan učesnicima. Nakon perioda od 2 nedelje, obe grupe su se zamenile po načinu ishrane.
Pre proučavanja, i tokom proučavanja, praćeni su brojni zdravstveni parametri. Tu spadaju glukoza našte srca, nivoi kalcijuma, gvožđa i magnezijuma, nivoi lipida i holesterola, enzimi bubrega i jetre i nekoliko markera za upale i oštećenja tkiva. Istraživači su takođe merili sastav crevne flore ispitanika pre, posle i nakon istraživanja. Na iznenađenje istraživača, nisu uspeli da utvrde nikakve merljive razlike u efektu koji te razne vrste hleba imaju na bilo koji parametar koji je meran kod ispitanika.
Međutim, pošto su istraživači znali da razni ljudi, zbog razlika u crevnoj flori, imaju različit glikemijski odgovor na istu vrstu hrane, palo im je na pamet da ispitaju da li je možda i ovde to slučaj. Odnosno, da li je glikemijski odgovor (skok nivoa šećera u krvi) kod nekih bolji za jednu, a kod drugih za drugu vrstu hleba.
I, naizgled suprotno zdravom razumu i onom što zagovornici “zdrave ishrane” uporno tvrde, ispostavilo se da je upravo tako! Naime, pokazalo se da je otprilike polovina ispitanika imala niži glikemijski odgovor na prerađeni beli hleb, dok je polovina imala niži odgovor na integralni hleb! To jest, kod polovine je beli hleb manje podizao nivo šećera u krvi nego integralni, dok je kod druge polovine bilo obrnuto. Ključni faktor za različitu reakciju su razlike u crevnoj flori među različitim pojedincima. Istraživači smatraju da se na osnovu tipa mikrobioma (crevne flore) može predvideti na koju vrstu hleba će pojedinac imati niži glikemijski odgovor.
“Rezultati ovog proučavanja su i fascinantni i potencijalno veoma važni”, izjavio je jedan od autora istraživanja, Eran Elinav, “zato što su pokazali da razni ljudi reaguju drugačije, čak i na potpuno iste namirnice. Ovo istraživanje može da pomogne da imamo racionalniji pristup kad govorimo ljudima koje su namirnice bolje za njih.”
Preuzeto: Zdravahrana.com
