Vegetarijancima je poznata ideja da treba da kombinuju u istom obroku dva različita izvora proteina, na primer, pasulj i pirinač, da bi dobili “kompletne” proteine iz biljne hrane. Nova istraživanja pokazala su da to nije neophodno.
Ova ideja datira iz vremena kada je vegetarijanska i veganska ishrana tek počinjala da se probija u prvi plan. Knjiga koja je izvršila ogroman uticaj na razmišljanje o ishrani i ekologiji, “Ishrana za malu planetu” Frensis Mur Lape, objavljena 1971. sadržala je informaciju da biljne namirnice sadrže nekompletne proteine i da veetarijanci i vegani moraju da kombinuju proteine iz raznih izvora u svakom obroku kako bi obezbedili “kompletne” proteine. S obzirom na ogroman uticaj te knjige, nije čudo što se ova ideja ugradila u osnove vegetarijanstva. U vreme kada je knjiga izdata, ta ideja se smatrala nutricionistički i naučno ispravnom. Ona potiče od jednog istraživanja na pacovima, starog skoro 60 godina (članak koji govori o tome objavljen je u časopisu Journal of Nutrition još 1961).
Međutim, to nije slučaj, pošto je nekoliko savremenih istraživanja opovrglo zaključke do kojih su došli istraživači u pomenutom članku. Ono što je u toj priči tačno jeste da određene namirnice biljnog porekla ne sadrže sve aminokiseline. Međutim, ono što nije tačno jeste da morate da u istom obroku pažljivo kombinujete biljne proteine kako ne biste bili u manjku. Zašto? Zato što je naš organizam u stanju da skladišti aminokiseline! Zbog toga, ako na primer jedete ovsenu kašu za doručak, a pasulj za ručak, dobićete “kompletne proteine”. Nema razloga da ih jedete zajedno.
Dakle, nije neophodno da jedete pirinač i pasulj zajedno da biste ostali zdravi. Sve dok se hranite raznovrsnom biljnom hranom, bilo da ste vegetarijanac ili vegan, nemate nikakvog razloga da brinete o tome da li unosite dovoljno proteina niti da li će to biti “kompletni proteini”. Naš organizam je mnogo pametniji nego što su neki istraživači mislili.
Preuzeto: Zdravahrana.com
