Opozicija u Srbiji je danima nakon poraza na izborima koji su održani u decembru, zahtevala nove, ponovljene izbore u Beogradu, pravdajući sopstveni poraz pred biračima vadeći se na navodne “izborne neregularnosti”.
Kukali su, molili, izlazili na ulice, maltretirali građane Beograda, uništavali Skupštinu grada, dovodili lažne studente da protestuju i prave nerede po gradu, zatvarali i blokirali ulice, pravili razne performanse kako bi ubedili građane da oni nisu izgubili na izborima, već da su pokradeni i insistirali na novim izborima!
Kada je doneta odluka da će biti novih izbora u Beogradu, opozicija je počela svoj oprobani recept – alibi za neuspeh. Prvo su počeli da izmišljaju kako se izbori planiraju za Vaskršnje praznike kada narod neće biti u prestonici, polazeći od sebe da imaju para koje su pokrali dok su bili na vlasti, pa mogu da se bahate i putuju gde god požele, jer kako rekoše “holidej je, pa nije zgodno da tada budu izbori”.
Čak i tu im je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao u susret i odredio datum novih beogradskih izbora za 2. jun.
Međutim, umesto da prihvate datum koji su tražili, nastaje panika i haos u redovima opozicije zbog činjenice da ne mogu da se usaglase ni oko čega ni u sopstvenim redovima, a kamo li oko nekakvog zajedničkog plana i programa koji bi ponudili narodu na sledećim izborima!
Istraživanja pokazala da loše stoje sa rejtingom, pa se uplašili izbora
Krucijalni razlog zbog kog opozicionari ne žele da izađu na izbore 2. juna, jeste to što su uradili skupa istraživanja javnog mnjenja, koja su ih šokirala, jer su ta istraživanja pokazala da bi na izborima 2. juna opozicija daleko lošije prošla nego 17. decembra. Istraživanja koja je dobio Đilas o poverenju građana govore o ogromnom, konsantnom padu rejtinga njegove koalicije, i preporukama kako dalje postupati.
Ovaj bahati opozicionar se najviše oslonio na istraživanja iz Amerike i nekoliko američkih firmi koje je platio čak nekoliko stotina hiljada dolara. Rezultati su pokazali da narod u Srbiji koji je i glasao na prethodnim izborima zbog laži i delovanja nakon izbora koalicije “Srbija protiv nasillja” svakim danom sve više gubi poverenje.
Amerikanci su u svom izveštaju Đilasu poručili da bi mu najbolje bilo da se povuče, da Srbiji treba neka nova i nekompromitovana opozicija, jer ovakvu opoziciju narod ne želi, i da ukoliko nešto radikalno ne promeni, ugroziće i zapadne interese. To je egzaktno potvrđeno u ovim istraživanjima, a američki trustovi mozgova znaju da čak i da bi neki nasilni prevrat uspeo, i za to je potreban mnogo veći broj ljudi koji bi bio spreman da podrži opoziciju.
Amerikanci predložili Đilasu izlaz iz ćorsokaka – bojkot izbora i ogoljeno nasilje
Svako od tih istraživanja je pokazalo istu stvar – da njegovoj koaliciji nezadrživo pada rejting, a Đilas je toliko bio potresen, priča izvor 24sedam, da je u jednom trenutku kada je imao napad besa pobacao sve te papire po kancelariji. Amerikanci, koji su mu radili istraživanje, a u pitanju je agencija koja je povezana i sa njihovim obaveštajnim strukturama, rekli su mu da se smiri i predložili mu alternativno rešenje.
Poučeni iskustvima petooktobarskog prevrata, poručili su tajkunu da pređe na metode koje je koristio nekada zloglasni Otpor. Reč je o forsiranju teze o krađi prethodnih izbora, delegitimisanju budućih izbora, bojkotu, kako bi imali izgovor za nasilni prevrat, pošto će nakon bojkota tvrditi da su izbori na koje nisu želeli da izađu nelegitimni.
Pošto je jasno da voljom naroda nikada ne bi došli na vlast, ovo im je jedino preostalo. Takođe, američki šefovi, su sugerisali Đilasu da mora u svoj front da uključi i lažne desničare i kvazipatriote, jer samo sa otvoreno izdajničkim snagama nikada neće imati kritičnu masu za nasilni prevrat. Predložili su mu kao rešenje savez sa Milošem Jovanovićem, i koalicijom NADA (Novi DSS i POKS), što je Đilas prihvatio bez pogovora.
Ćuta i Đilas – idealan beskrupulozni dvojac za radikalno nasilje i uvođenje Srbije u anarhiju
Takođe je predložen Aleksandar Jovanović Ćuta kao osoba kojoj bi trebao dati više prostora u opozicionom lidertsvu, jer se pokazao kao sklon nasilnim metodama promene vlasti, beskrupulozan je i sklon da populistički podbunjuje mase na osetljivim temama, poput zaštite životne sredine.
Sve ovo se uklapa sa činjenicom da su dva glavna glasnogovornika za novi bojkot izbora i izlazak na ulice su Dragan Đilas i Aleksandar Jovanović Ćuta. Jedan je poznat kao pijandura, drugi kao nasilnik razbojnik, a obojica su lopovi.
Aleksandar Jovanović Ćuta pojavio se, navodno niotkuda na srpskoj političkoj sceni. Nekada je bio jako blizak SNS-u(koleginica iz opozicije tvrdi da je bio član do 2017. godine), molio je u toj stranci mnoge ljude, pa i predsednika Srbije lično da odobre njegove biznis kombinacije. Kada mu to nije pošlo za rukom da progura ogoljene lične interese u toj partiji i kada nije dobio odobrenje da gradi mini hidroelektranu, onda je postao naprasno borac protiv istih, preko noći je postao “veliki ekolog i opozicionar”. Odmah je dobio i veliki medijski prostor na tajkunskim opozicionim televizijama.
Ćutin interes je bio da se dobro “proda” i zaradi na izgradnji mini-hidroelektrana, ali je onda upoznao Dragana Đilasa, koji mu je “otvorio oči” i pokazao da može višestruko više da zaradi od toga. Sam Đilas je primer da se čak 619 miliona evra može zaraditi zaradi ako uđe u politiku. Takav put do zarade se Ćuti svideo, pa je potrčao da se udruži sa ovim tajkunom nad tajkunima, iako ga je ranije pljuvao na sav glas.
PREVRTLJIVI ĆUTA: SADA PREBACUJE VUČIĆU MINI HIDROELEKTRANE A DO JUČE KRIVIO ĐILASA ZA TO!
Ćuta nakon što se upoznao sa multimilionerom Đilasom: “Vučić zaluđuje narod malim, modularnim nuklearnim elektranama…prvo da oslobodiš reke koje si gurnuo u cevi!”
Ćuta pre nego što se… pic.twitter.com/jXHSKsWECw
— Detektor laži (@LaziDetektor) March 26, 2024
Tako Ćuta postaje borac za “zaštitu životne sredine” i ulazi u politiku sa svojim novim drugarom Draanom Đilasom.
Shodno svojim intelektualnim sposobnostima, uveren da će sve ići glatko, da će prevariti narod i da će doći na vlast, dok su mu pred očima milioni o kojima mu je Đilas pričao. Ipak, na svakim izborima do sada doživljavali su krah, pa je Ćuta od muke tugu počeo da leči u vinjaku.
Utehu našao u vinjaku
Našao je drugara za ceo život, drugara koji ga nikada ne izda, kao što ga je izdao Đilas koji mu je “obećao” silne milione.
U jednoj emisiji i to na tajkunskoj televiziji, Ćuta je došao “mrtav pijan” te nije mogao da sastavi jednu jedinu prostu rečenicu. Zaplitao je jezikom, da ga je bilo strašno gledati.
Osim u emisijama, Ćutu smo često mogli da viđamo i u štekovima u Skuptšini, kako “cepa” “unuče” vinjaka. Osim što mortus pijan dolazi u parlament, tamo pod dejstvom alkohola često se ponaša nedolično i priča nebuloze, najviše zakonodavno telo dodatno degradira i nepoštovanjem dres koda, jer dolazi i obučen onako kakav jeste – pijandura naroljana od vinjaka.
Dok su ozbiljni političari za skupštinskom govornicom iznosili politički program, ideje kako da se Srbija još više razvija i napreduje, Ćuta se nalivao vinjakom, pošto je shvatio da on takav nikada neće biti, ali pošto su mu oni milioni i dalje u glavi, ostao je veran Draganu Đilasu, pa i sada pred nove izbore najavljuje bojkot, izlazak na ulice, pravljenje haosa i maltretiranje građana i to po ko zna koji put.
No, Ćuta nije ostao tek tako veran Đilasu, već je tu svoju vernost dobro naplatio. Đilas je dobro podmazao finansijski ovog lažnog ekologa, tako da njihova politička ljubav je izuzetno dobro naplaćena. Kako i ne bi, kada znamo, da Ćuta ništa ne radi za džabe, već samo iz sopstvenog interesa. Jedino čemu je zaista veran, to je vinjak.
A sa druge strane, njegov mentor, tajkun Dragan Đilas, takođe ima neopisivu želju za vlašću. Kako i ne bi imao kada je, dok je bio vlast, do 2012. godine, zgrnuo ozbiljne milione (619 miliona evra).
Navikao je Đilas da “čerupa” džepove grđana Srbije, i da trpa u svoje. Da mu se saldo na računu povećava iz dana u dan, a pošto se u poslednjih 12 godina ništa ne dešava, iz godine u godinu, pokušava lažima da sruši vlast na ulici, pošto na izborima nema nikakvu šansu.
Prema podacima APR-a ukupni prihodi firmi Dragana Đilasa, za period od 2002. do 2014. godine, iznose preko 619 miliona evra.
Za tih 12 godina Đilas je takođe obavljao više javnih funkcija, od pozicije gradonačelnika Beograda, do narodnog poslanika.
Ono što je takođe interesantno je da je Srbija tada bila u znatno težoj ekonomskoj, ali i političkoj situaciji. Albanci sa KiM jednostrano su proglasili tzv. nezavisnost 2008. godine. Iste godine svet je potresla i velika finansijska kriza. Broj zaposlenih u Srbiji je bio u padu.
Međutim, za sve te godine prihodi firmi Dragana Đilasa su samo rasli.
Bahato i nemoralno, a u isto vreme i “kriminalno”, bilo je graditi studio za Velikog brata na zemljištu SRC “Pionirski park” i sve vreme to predstavljati kao objekat namenjen za smeštaj dece i njihove kulturno – zabavne i rekreativne aktivnosti, da bi se po toj osnovi dobile dozvole.
Koliko je to objekat prihvatljiv za smeštaj dece i kulturno – zabavne i rekreativne aktivnosti, zna svako ko je bar jedan minut gledao Đilasov rijaliti.
Da li je Đilas imao i trunku griže savesti kad je bio u kontaku sa ovom decom dok im je obećavao da će to biti dnevni smeštaj za njih, a sve vreme znao da će ga koristiti za rijaliti i brzu i laku zaradu za sebe?
Taj isti Đilas je kasnije tražio ukidanje rijalitija, programa koji je je on doveo u Srbiju 2006. godine i obogatio se na uštrb dece.
Nijedno dete nije ušlo ni izašlo odavde, ali se zato obrtao kapital. Dragan Đilas, kako se pisalo, inače navodni suvlasnik “Emotion-a” sa 50 odsto vlasništva, sa sumnjivim papirima objekat za rekreaciju i učenje dece pretvorio je u kuću Velikog brata, u biznis kojim je zaradio prvih nekoliko miliona čistog profita.
Iako uvek koristi prilliku da se hvali svojim menadžerskim uspesima i kao privrednik i kao gradonačelnik, činjenice govore da od njegovog menadžerisanja jedino on lično ima korist, a Beogradu su ostali dugovi u iznosu od 1,2 milijarde evra, gomila afera i propalih projekata.
Teško da će iko razuman da poveruje u Đilasovo objašnjenje kako se on obogatio “zato što je znao da računa procente, a ostali nisu”. Valjda je to taj, kako on kaže, “mašinski mozak”.
Za objašnjenje njegovog bogaćenja dovoljno je pogledati kad su mu, kako i koliko rasli prihodi i dobit u firmama. Na kraju krajeva, ne mora se znati procentni račun da bi se tu zbrojilo 2+2. Dok je Đilas bio na državnim funkcijama, prihodi njegovih firmi su porasli 300 puta. Pre 2004. godine bili su navodno 300 miliona dinara, da bi u periodu 2008-11. godine narasli na više od osam milijardi dinara.
Ponosan na “zarađenih” 619 miliona evra
Cifru od zarađenih 619 miliona evra koja se stalno vezuje za njegovo ime Đilas više ne pokušava ni da demantuje. Naprotiv, kako je rekao nedavno, on se time ponosi?!
– To su prihodi firme u prethodnih 10 godina na koje plaćam porez. Ja se ponosim time – kazao je Đilas. Postavlja se pitanje na šta je tačno ponosan – na to što se za njegovo ime vezuje to da je uništavao našu ekonomiju i gurao u dugove i ponor, i bogatio se na račun građana i države? Izgleda da ne haje što svi upiru prstom u njega, već mu se osladilo, pa je bio opet da zajaše državnu i gradsku kasu.
Baš onu kasu koju je, dok je bio uspešan biznismen, kao direktor Narodne kancelarije, Ministar za Nacionalni investicioni plan, a najviše kao gradonačelnik, trošio nemilice, e novac prelivao u privatne džepove.
Nemilice se preplaćivalo i na infrastrukturnim radovima u gradu i nema ulice koja je rađena, a da je nije pratila afera. Požeška, Južni bulevar, Bulevar kralja Aleksandra. I bilo koja druga. Svaka je bila preplaćena i u svakoj su ostajali propusti zbog kojih je grad ponovo plaćao, jer se sa njihovim prijavljivanjem čekalo dok ne prođe period garancije.
Monopolisao je, kažu beograđani, što direktno preko svojih firmi, što indirektno preko firmi koje su mu bile podobne, skoro svaku oblast privrede, nijedna firma domaća ili strana, koja njemu nije bila po volji ništa nije mogla da radi u Beogradu, a kako je osvajao vlast isti princip se širio na celu Srbiju.
Kako god da se krene, Most na Adi je posebna priča. Projektovan da u tom trenutku vodi iz nigde u nigde jer nije bilo pristupnih saobraćajnica, prvobitna planirana lokacija mosta promenjena iz volšebnih razloga. Nepunih kilometar mosta je navodno koštao vrtoglavih 400 miliona evra. Najviši most na svetu, “Viaduc de Millau” koštao je 160 miliona po kilometru, poređenja radi. I, to je cena mosta bez pristupnih saobraćajnica, a bez kojih je most skoro pa beskoristan.
Kada se sve sabere i oduzme ništa bolje ne može oslikati period Đilasove vladavine od sledeća dva podatka – 1.2 milijarde evra duga u Beogradu i famoznih 619 miliona evra u isto vreme na Đilasovim računima. Pretpostavlja se da zbog takvog “mašinskog mozga” danas svim silama i želi da se vrati na vlast preko svojih pijuna Marinike Tepić, Mikija Aleksića, Ćute..
Jer, njegova poslovna šema se na tome i zasniva. Po svemu sudeći, samo jaka pozicija na vlasti može da mu obezbedi poslovni uspeh.
Ali zapravo tu i leži glavni problem Dragana Đilasa i njegovog saborca Aleksandra Jovanovića Ćute.
Sagledavši istraživanja, shvatili su da ni ovog puta neće uspeti da prevare građane, da će ostati kratkih ruku i praznih džepova, pa su se zbog toga ponovo opredelili i vratili na oporoban recept – bojkot izbora, pretnje izlaskom na ulice i sve ostalo što se vezuje za cirkuske tačke opozicije. Jasno je da oni namerno bojkotuju i traže sada pomeranje izbora za septembar, oktobar… Da to namerno rade je jasno. Kada je rečeno da će izbori biti u maju, rekli su da bi bilo bolje u junu, dobili su jun, pa im sada ni on ne odgovara. Da im neko sada kaže, dobro nećemo jun, evo vam septembar, oni bi tada tražili decembar i tako u krug.
Planiraju, kao što smo već naveli, da koriste strategiju Otpora i njihove metode – izazvati što više haosa i nereda u Srbiji, blokirati saobraćajnice danima kako bi maltretirali građane Srbije.
Oni time žele da stvore privid neregulranih izbora i kako su oni, tobož, borci za regularne izbore, a i sami su svesni da ne mogu dobiti nijedne izbore, zato što nemaju poliitku, narod u njih nema poverenje, a ni oni sami u sebe nemaju poverenje što su nebrojeno mnogo puta do sada dokazali.
Đilasova koalicija jednostavno nema hrabrosti da izađe na izbore.
