Ideja „tešenja hranom“ ukazuje na jedenje zbog emocija. To može da uzme oblik, na primer, prejedanja sladoledom da se ublaži neki emocionalni problem ili stalne žudnje za slatkim da bi se smirila nervoza.
Ako to radimo tu i tamo, to nije preterano ozbiljno. Ali, ako se ovo dešava stalno, kao po pravilu, onda može dovesti do problema sa gojaznošću, dijabetesom, poremećaja jetre, srčanih problema i drugih oboljenja.
Postoje mnoge manifestacije jedenja zbog emocija. Neke su ozbiljne i smatraju se poremećajima. Prejedanje lošom hranom za kratko vreme, a onda povraćanje koje sama osoba izazove naziva se bulimia nervosa. Stalno držanje striktnih dijeti može se smatrati “blagom bulimijom”.
Mnogi bulimični pojedinci, posebno žene, takođe su i anoreksični. Čak i ako je blaga, bulimija vodi nezdravom životu i skraćenju životnog veka. Ljudi koji se povremeno prejedaju obično otvoreno pokazuju da im je to sredstvo da ublaže napetost ili depresiju. Ali, oni koji stvarno imaju problem sa bulimijom obično se na sve načine trude da sakriju tu svoju naviku.
Postoji određeni obrazac koji odgovara svim nivoima jedenja iz emocionalnih razloga. To može da bude privremeno rešenje za neki stres u okruženju, ili za nepodnošljivu uznemirenost koju pojedinci osećaju kada su sami. U oba slučaju, žudnja za hranom je nekakav izlaz i podrazumeva da se u određenoj meri jede više nego što je dovoljno da se zadovolji glad.
Skoro po pravilu su namirnice kojima se zadovoljava takva žudnja veoma nezdrave.
Sugestije kako da prevaziđemo jedenje zbog osećanja
(1) Neki životni treneri (lajf-kouč) preporučuju da otkrijemo šta nam izaziva stres i da se time pozabavimo. Tehnika je sledeća: da napravimo spisak, zapišemo stvari koje nam izazivaju stres i da ih utvrdimo. To nam omogućava da ih pogledamo sa strane i da se distanciramo od njih. Neki od faktora mogu biti spoljašnji, recimo, posao, novčani problemi, porodični problemi ili odnosi sa ljudima.
Ili, stresori mogu da budu čisto unutrašnji. Nezadovoljstvo svojim manama, ili nezadovoljstvo što ne napredujemo, ili što ne možemo da nađemo životnog partnera, ili što nam karijera loše ide, ili što ne nalazimo smisao u životu. Sve su to stvari koje mogu da čoveka grizu iznutra, da mu ne daju da spava i teraju ga da ode do frižidera i pojede porciju sladoleda.
Bilo kako bilo, kad ih stavimo na papir, možemo da ih sagledamo jasnije. Možda ćemo I dobiti ideju da preduzmemo nešto.
(2) Pre nego što zgrabite čips, kolačiće ili sladoled stanite i razmislite. Da li vam to stvarno treba? Možete li i bez toga? Ili samo koristite tu džank hranu kao neku vrstu “nagrade” koja će vas zadovoljiti?
Ako se tu i tamo poslužite ovim stvarima, nema razloga da sebe maltretirate zbog toga. Ali, posmatrajte i zapazite koliko to često radite. Objektivno posmatranje može da prekine naviku jedenja zbog emocija.
(3) Budite odlučni da izbegavate prerađenu hranu, čak i ako je kupujete u prodavnicama zdrave hrane. Umesto toge jedite integralne namirnice, posebno organske. Voće i orašasti plodovi su mnogo zdravije grickalice. Možda ćete povremeno pojesti više ovih stvari, ali one nisu tako loše.
Problem sa prerađenom i pakovanom hranom je što ona često sadrži dodatke koji vas teraju da tražite još hrane. Jedan od njih je, na primer, veoma čest pojačivač ukusa mononatrijum-glutaminat (MSG). Čitajte deklaracije da ga izbegnete. To nije jedino, ima toga još podosta u prerađenoj hrani.
(4) Nemojte da jedete kompulzivno kada se bavite nekom drugom aktivnošću. To je nesvesno, automatsko jedenje. Obično se to radi dok gledamo TV ili radimo neki kancelarijski posao, grabeći usput zalogaj-dva slatkiša ili grickalica. Jedite samo kada je vreme za jelo, i uživajte u hrani svesno.
(5) Ako ste utvrdili da koristite hranu da se utešite kad ste u stresu ili kad se osećate nesrećno, znajte da ima mnogo boljih rešenja. Ako volite muziku, možete da slušate neku lepu muziku umesto da jedete. Šetnja u prirodi, nekim lepim krajolikom, mnoge brzo oraspoloži. Bavljenje jogom pomaže da se usredsredimo, kao i da sebi izgradimo zdrave životne navike u jelu i vežbanju.
(6) Postoji jedna interesantna vežba koja ne samo da smiruje, nego i podiže nivo svesnosti. To je vežba tzv. joga pranajame (vežba disanja) i zove se naizmenično disanje. Radi se ovako. Postavite kažiprst i srednji desne ruke na tačku između obrva, palcem zapušite desnu nozdrvu, pa udahnite kroz levu nozdrvu vazduh dok u sebi izbrojite do 1 (jedan). Potom domalim prstom zapušite i levu nozdrvu (dakle, sad su obe nozdrve zatvorene) i zadržite dah dok izbrojite do četiri (jedan, dva, tri četiri). Potom sklonite palac, otvorite samo desnu nozdrvu i izdahnite vazduh kroz nju dok izbrojite do 2 (jedan, 2). Potom ponovite ceo ciklus, samo što ćete ovog puta prvi put udahnuti kroz desnu nozdrvu (počinjete tako što zatvarate domalim prstom levu nozdrvu).
Važna napomena: iako ova vežba pomaže da se usredsredimo i smirimo, nikad nemojte da radite više od 5-6 puta, a najviše 10 puta u nizu, najviše dvaput dnevno, jer ako preterate, umesto da vas smiri, učiniće vas još uznemirenijim!
Preuzeto: Zdravahrana.com
