Blogerka Samer Inanen smislila je način ishrane i nazvala ga, u slobodnom prevodu, „jedi šta hoćeš“. Kaže da su njeni klijenti delovali preplašeno kad im je rekla kako mogu da se hrane, što podrazumeva i sve ono čega se već dugo odriču.
Njihov glavni strah je bio da neće umeti da stanu kad jednom krenu da jedu čokoladice, bombone, sosove, sladoled, hamburgere…
– Potpuno je u redu da jedete sve što hoćete. Ponekad vam je baš to i potrebno nakon godina neuspelih pokušaja da smršate i odricanja od onoga što najviše volite“, objašnjava Samer. Poenta je da za kratko vreme shvatite da bez osećaja ograničenja vaše telo i um odbijaju da prihvate da jedete baš sve što vidite. Prema njenim rečima, suština ove ideje je u promeni načina razmišljanja koja eliminiše strah od hrane, od ograničavanja, osećanja krivice i preteranog analiziranja.
Da bi to sve u praksi bilo jasnije i izvodljivije, ova nutricionistkinja sastavila je spisak od 15 principa kojim opisuje kako to ona jede baš sve što hoće i za koje tvrdi da ih svako lako može primeniti.
15 PRINCIPA Samer Inan 1 – Svako od nas zna i oseća kako različite namirnice utiču na naše raspoloženje, energiju i varenje, tako da jedem šta hoću, ali ne da bih smršala ili zato što se ograničavam, već zato što volim da se osećam dobro.
2 – Kada se desi da pojedem namirnice koje mi ne prijaju, prihvatim posledice i idem dalje. Suština ovoga je u razdvajanju fizičke od emotivne reakcije pune griže savesti.
3 – Ne postavljam sebi pravila dijete, ograničenja ili rokove. Jedem šta hoću i ne govorim sebi da neću jesti ovo ili ono u nekom periodu. Sebi ništa ne zabranjujem.
4 – Hranu posmatram kao nešto neutralno i ne delim namirnice na dobre, loše ili zle. Mogu da ih jedem kad god hoću u okviru svoje dijete.
5 – Ne sudim sebi, niti se osećam krivom zbog izbora hrane. Ako i pomislim da sam u nečemu preterala, ne paničim i ne krivim sebe. Izbacila sam varijantu po kojoj nekom kaznom zarađujem poslastice.
6 – Jasno mi je da ću nekad jesti zbog emocija, a ne zato što sam gladna. Ali znam da to svi rade. Kad se to dogodi, ne osećam krivicu, niti vežbam da bih potrošila ono što sam pojela.
7 – Ne planiram više i ne iščekujem dane kada ću uživati u nekim slatkišima. Kada se dese, tada u njima i uživam.
8 – Uspevam da sasvim lako razumem razliku između želje i prave gladi. Ponekad jedem zato što želim, ali uglavnom jedem zato što sam gladna.
9 – Ponekad se prejedem, a onda se smejem jer sam svesna da mi to ne prija i nastavim dalje. Organizam pamti tu neprijatnost i biće od pomoći sledeći put.
10 – Živim dan po dan, prihvatam da ću ponekad jesti više masne hrane, ponekad poželeti da pojedem mnogo više povrća. Svakako jedem šta hoću.
11 – U skladu sam sa svojim telom i dajem mu hranu koja mu je potrebna na dnevnom nivou koliko god to mogu. To znači da nemam plan ishrane, moja dijeta prolazi kroz faze različitih količina ugljenih hidrata, voća, masti, slatkiša. Zbog tog stava se zaista retko prejedam.
12 – Verujem sebi kada je reč o hrani, nikad ne analiziram previše svoj izbor. Ne živim da bih analizirala svaki zalogaj.
13 – Prioriteti su mi rad na samopouzdanju i saosećajnosti, tako da moja dijeta više nije određena željom da manipulišem ili kontrolišem svoje telo.
14 – Najznačajnija stvar koju sam uradila da bih podstakla ovu promenu jeste što sam promenila način na koji razmišljam o hrani. Opraštam sebi i zamišljeno mršavo telo nije centar mog života.
15 – Život je mnogo zabavniji kad niste opsednuti hranom ili telom, pa probajte „jedi šta hoćeš“ dijetu. Nismo ni svesni koliko sebi možemo da pomognemo ovakvim izborom.
Kurir.rs/Blicžena
