Pomenućemo četiri vrste namirnica koje nam često savetuju da izbegavamo. U stvari, videćete da brojna istraživanja pokazuju da su one zdrave – kad se konzumiraju umereno.
Ugljeni hidrati. U poslednje vreme, postale su popularne dijete sa minimumom ugljenih hidrata, a maksimumom proteina, ili masti. Kao što se ranije vodila “hajka” protiv masti, tako su sad počele da se javljaju teorije da su izvor svih naših problema – ugljeni hidrati.
Međutim, i jedna i druga teorija su naprosto preterane. Niti su loše masti kao takve, niti su loši ugljeni hidrati kao takvi. U uslovima u kojem živi većina čovečanstva, ugljeni hidrati su osnovni izvor energije. Jedino u polarnim krajevima, gde biljaka praktično nema, osnovni izvor energije za ljude su masti i proteini. Međutim, u tim krajevima je i ljudski životni vek kraći.
Novija istraživanja ukazuju da ograničavanje unosa ugljenih hidrata ne mora učiniti vašu ishranu zdravijom, a ni vas mršavijim. Na primer, istraživanje objavljanom u časopisu American Journal of Clinical Nutrition, utvrđeno je da konzumacija integralnih žitarica može da ubrza gubitak težine, zato što one smanjuju količinu kalorija koje telo apsorbuje tokom varenja, dok istovremeno ubrzavaju metabolizam.
Što se tiče prostih ugljenih hidrata, njihov glavni i najzdraviji izvor je voće. Umerena konzumacija voća nikako vam ne može škoditi, niti ćete se od toga ugojiti – naprotiv, to vam može samo koristiti.
Ali, izvori ugljenih hidrata koje svakako treba izbegavati su: rafinisane žitarice (belo brašno), rafinisani šećer i industrijski slatkiši – to je grupa ugljenih hidrata koja nije dobra za zdravlje.
Čokolada. Čokolada je nešto zbog čega mnogi osećaju krivicu. Svi je volimo, ali – čokolada goji, tako kažu. I ovde je stvar u tome o kakvoj se čokoladi radi. Takozvane mlečne čokolade, koje sadrže manje od 40% kakaoa a 60% šećera, nekvalitetnog mleka i aditiva, nisu uopšte preporučljive. Međutim, takozvane crne čokolade sa 70% i više kakaoa zapravo su zdrave. Više istraživanja je to pokazalo; na primer, skorašnje istraživanje Univerziteta u Atini utvrdilo je da su ljudi koji su pojeli štanglu crne čokolade imali poboljšan protok krvi tokom perioda posmatranja od 3 sata. Druga istraživanja pokazuju da čokolada može da pomogne da se snizi krvni pritisak, kao i da sadrži supstance koje podstiču lučenje endorfina, hormona koji nas oslobađaju od stresa. Naravno, ni sa crnom čokoladom ne treba preterati – nekoliko kockica dnevno je dovoljno.
Kokice. Obično nam savetuju: izbegavajte grickalice, između obroka i uveče. Međutim, kokice spadaju u verovatno najzdravije grickalice koje postoje. Iznenađujuće istraživanje Univerziteta Skranton pokazalo je da integralne žitarice sadrže veoma veliku količinu polifenola (biljnih antioksidanasa), čak više nego voće i povrće (!). A među njima, kukuruz kokičar je u samom vrhu. Osim toga, čak i ako pojedete punu kesu kokica, još uvek je to prilično mala količina hrane i kalorija.
Kafa. Ako vas grize savest zato što pijete kafu jer ste čitali da to nije zdravo, treba da imate u vidu sledeće. Niz istraživanja je pokazao da antioksidansi koje kafa sadrži doprinose prevenciji raka debelog creva, Parkinsonove bolesti i dijabetesa. Takođe, pokazalo se da kafa deluje podjednako, ako ne i efikasnije, na smanjenje bolova u mišićima i nekih drugih vrsta bolova nego standardni analgetici, kao na primer, ibuprofen.
I opet, preterivanje nigde ne valja, pa ni ovde. Šolja-dve kafe dnevno je sasvim dovoljno. Ako pijete više, možete imati problema sa nervozom, nesanicom, krvnim pritiskom i lupanjem srca. A u slučaju da imate neko hronično oboljenje, konsultujte se sa svojim lekarom da li je u tom slučaju kafa preporučljiva.
Preuzeto: Zdravahrana.com
