Od 1983. godine, svakog 2. oktobra obeležava se Svetski dan domaćih životinja u cilju podizanja svesti o uslovima u kojima se one čuvaju i kako se tretiraju. Svetski dan domaćih životinja je ciljano uspostavljen da se poklapa sa rođendanom Mahatme Gandija, indijskog političkog vođe, koji je promovisao ideje nenasilja i tretiranje svih živih bića sa poštovanjem. Često se u kontekstu ovog Svetskog dana spominje jedna Gandijeva rečenica, koja ističe da veličinu jednog naroda i njegov moralni napredak možemo oceniti na osnovu toga kako taj narod tretira svoje životinje. U znak sećanja na Gandija, dan njegovog rođenja je proglašen Svetskim danom domaćih životinja. Širom planete se ukazuje na nepovoljne uslove koje trpe neke životinje i podiže svest ljudi u nadi da mogu da im se poboljšaju uslovi života.
Tokom dana, širom sveta, održaće se razne aktivnosti, a jedna od najvažnijih je druženje dece sa životinjama, posete farmama i salašima. Deca i odrasli treba da nauče da cene životinje i da doprinesu njihovoj zaštiti i poboljšanju uslova u kojim žive. U poslednjih nekoliko godina, zakonske zabrane torture životinja su stupile na snagu u mnogim zemljama, među koijma je i Srbija. U Evropskoj Uniji takođe je zakonski regulisana dobrobit životinja i podstiče se novčano, pogotovo kod malih proizvođača, a poseban naglasak je na surovom tretmanu koje životinje preživljavaju na farmama i u klanicama.
Zaštita dobrobiti ovih bića, koje koristimo za proizvodnju hrane nije samo pitanje etike ili humanosti, već kvaliteta njihovih proizvoda, a dalje i uticaja na zdravlje potrošača. Naime, istraživanja su dokazala da prozvodi životinja koje su trpele bol, paniku ili stres nije istog kvaliteta kao životinja sa kojima se pažljivo postupalo. To je naročito izraženo tokom neadekvatnog transporta životinja i nestručnog postupanja prilikom klanja. Izražen stres pre smrti ostavlja u mesu velike količine adrenalina i drugih hormona koji se izlučuju u organizam u stanju uzbune. Zaštita dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi od čoveka izuzetno je kompleksno pitanje, koje uključuje čitav niz najrazličitijih aspekata. Kada su u pitanju farmske životinje, najzainteresovanije strane su potrošači animalnih proizvoda i poljoprivredni proizvođači, ali i svi one koji su direktno ili indirektno uključeni u proizvodnju hrane. Osim toga, zaštita dobrobiti farmskih životinja povezana je i sa pitanjima zaštite životne sredine, održivog razvoja, i čitavog niza zdravstvenih, higijenskih, ekonomskih i socijalnih problema jednog društva.
Činjenica da su životinje osećajna bića koja osećaju bol, patnju, strah i stres, koju je nauka potvrdila, dovela je do toga da veliki broj ljudi postavi pitanje o moralnoj ispravnosti njihove eksploatacije. Ubrzani tehnički i tehnološki napredak civilizacije, u 20. veku, omogućio je upravo tu besomučnu eksploataciju, zlostavljanje i ubijanje. Pristalice pokreta o pravima životinja smatraju da su njihova prava podjednako važna kao i prava ljudi, te da čovek nema moralno opravdanje da koristi životinje za svoje različite potrebe. Iz prethodnog proizlazi teorija o potpunom oslobadjanju životinja od ljudske eksploatacije i upotrebe.
Singer je rekao „U svom ponašanju prema životinjama svi ljudi su nacisti. Lakoća sa kojom čovek može raditi po svojoj volji s drugim vrstama ilustruje najekstremnije rasističke teorije po principu zakona jačega. Tretman koji čovek nanosi božjim stvorenjima ismeva njegove ideale i njegov takozvani humanizam.“
Borba protiv ove diskriminacije je suština zaštite životinja, a to je borba za jednako pravo na život za sve.
025.rs/redakcija/Bojana Tomić
