Jermenija i Azerbejdžan su finalizovali tekst mirovnog sporazuma koji će okončati dugotrajni konflikt oko Nagorno-Karabaha.
Zvaničnici Jermenije i Azerbejdžana su u četvrtak saopštili da su postigli sporazum oko mirovnog sporazuma koji ima za cilj da okonča gotovo četiri decenije dug konflikt između zemalja Južnog Kavkaza.
Ovo je veliki i iznenađujući napredak u mirovnom procesu koji je mnogo puta bio zapao u zastoje i koji se dugo pokazivao kao veoma težak, prenosi Euronews.
Ove dve post-sovjetske države su bile u sukobima još od kraja 1980-ih. Tada je Nagorno-Karabah bio region Azerbejdžana sa pretežno etničkim Jermenima koji su se otcepili od Azerbejdžana.
Spor oko ovog regiona doveo je do više ratova tokom godina, ali dogovoreni tekst sada budi nadu u trajno rešenje dugotrajnog konflikta.
Pozadina konflikta
Planinska i u unutrašnjosti smeštena region Nagorno-Karabah bila je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je imala etničku većinu Jermena koje je podržavala Jermenija. Ova situacija je stvorila tenzije između dve susedne zemlje.
Do nedavno je većim delom Nagorno-Karabaha upravljala nepriznata “Nagorno-Karabah Republika”, poznata i kao “Republika Arcah”.
Iako Jermenija nikada zvanično nije priznala nezavisnost ovog regiona, ona je postala njen glavni finansijski i vojni podržavalac, a teritorija je funkcionisala kao de facto deo Jermenije.
Nakon mnogih godina prekida u borbama sa povremenim izbijanjem nasilja, azerbejdžanske trupe su brzo preuzele kontrolu nad tim područjem u septembru 2023. uz pomoć turskih dronova, porazivši jermenske snage u kratkoj bici.
Većina etničkih Jermena je pobegla, a 1. januara 2024. “Nagorno-Karabah Republika” je zvanično raspuštena.
