Kažu da se u dobru mrežu riba lako uhvati, ali da ribarsku mrežu nije lako isplesti. Dok ima reka i ribara biće i ribarskih mreža, ali je pitanje ko će da ih plete, jer se pletenjem ribarskih mreža malo ko još bavi, pa je Josp Čuzi jedan od malobrojnih majstora ovog starog zanata u ovim krajevima. Josip sa žaljenjem ističe da su mnogi pokušavali kod njega da izuče zanat, ali da su brzo ribarsku iglu i konac za pletenje ispuštali iz ruku, jer su pred izazovom umeća pletenja brzo posustajali.
Sa petnaest godina je ispleo prvu malu ribarsku mrežu, a od tada Josip Čuzi iz Bačkog Monoštora u skromnoj kućnoj radionici naredne tri decenije iz šaka nije ispuštao iglu i svileni konac, pa je, kako kaže, ispleo toliko mreža da je u jednom momentu prestao da broji i beleži metre i čvorove.
“Tri čvora je jedno okce, ja radim kako me stari majstor nekada učio, dno pletem uvek posebno. Ima svega i svačega da se traži, pa šta čovek poželi ja napravim. Osim vrški, mereda i mreža, nekad traže mali meredo ili čuvarkicu za kola ili da stave bocu vina u nju,” kaže Josip Čuzi, majstor pletenja ribarskih mreža.
Nema vrste i dimenzija mreže koju Josip ne može isplesti, za svoj posao pravi i drveni alat, a najbolje drvo je zova.
Spretne ruke majstora Joca su izuzetno tražene, da bi ispleo jednu veću vršku kaže da mu je potrebno dva dana predanog rada.
“Dolazili su i pokušavali da izuče ovaj zanat, ali čim se malo umrsi čvor onda nemaju više živaca da nastave, pa se alat baca iz ruku, pa ovaj zanat zaista treba voleti. Treba mnogo strpljenja da se savlada svaki čvor. U jednu vršku ide oko 13.500 čvorova. Prvobitno je čvor da se savlada, posle toga se uči kako se dodaju okca, pa kako se sužava …”, priča Čuzi.
Josip kaže da se od ovog posla može pristojno živeti. Veličina zanata je što ga nisu načeli zubi savremenih trendova, jer su mreže i te kako tražene. Tajna ovog zanata je da se voli, pa strpljenje i spretni prsti. Nada da će ipak naći nekog ko će sa njim ovaj posao sačuvati od zaborava.
Izvor i foto: RTV
