„Devica od Orleana“ (Jeanne d’Arc) je rođena je 6. januara 1412. godine u šampanjskom selu Domremiju u Francuskoj, od oca Žaka Orleana i majke Izabel Rome. Još kao sasvim mala devojčica, tvrdila je da joj se ukazuju Arhangel Mihail, Sveta Magdalena i Sveta Ekatarina Aleksandrijska, koji joj, prema njenim vizijama, ukazuju na nužnost da se priključi borbi za oslobađanje Francuske od engleske dominacije. Tvrdila je da mora da pomogne, prema snoviđenju, Šarlu VII da se okonča Stogodišnji rat.
Kako je roditelje i braću i sestre izgubila tokom engleskog osvajanja Domremija, kad je imala samo 16 godina stavila se na raspolaganje francuskom prestolonasledniku Šarlu VII, kako bi se odbranila otadžbina od napada Engleza. Kada je gradu Orleanu pretila opasnost od „pada“, Jovanka je potražila da joj se daju trupe kako bi odbranila grad koji je pod opsadom. Tvrdila je tada da su joj „nebeske sile“ poverile u zadatak da spase Francusku. Orlean je za obe zaraćene strane važio za strateški najvažniju tačku ovog dugogodišnjeg rata. Pad Orleana značio bi konačnu englesku prevlast.
Odevena u mušku uniformu, a snagom svojih uverenja, okupila je trupe, pobudila kod njih fanatizam i svojim entuzijazmom, uspela je da probije englesku opsadu Orleana. Nakon odbrane Orleana, Jovanka je postala prava heroina svog naroda i mnogi su poverovali u tvrdnje da je ona svetica. Nedugo nakon bitke za Orlean, izvojevala je i pobedu kod Pataja, a neodlučnog i slabašnog Šarla VII ubedila je da se kruniše u Remsu i nastavi odlučnije da se bori protiv Engleza.
Jovanka je bila nemirnog i neposlušnog duha, pa je tako tokom 1430. odbila kraljevo naređenje i uputila se u Kompijen, kod Pariza, kako bi branila ovaj gradić. Tamo su je, tokom opsade, zarobili Burgunđani. Uverena da će je Šarl izbaviti iz ropstva, plaćanjem otkupa, nije se mnogo brinula. Ipak, Šarl to nije učinio. Poverena je na „čuvanje“ Jovanu Luksemburškom, a on ju je dalje prodao engleskom kralju Henriju VI.
Englezi su jedva dočekali da nad njom izvrše odmazdu. Izveli su Jovanku pred crkveni sud, zato što je, prema njima, učinila najveću jeres tvrdeći da ima moć da razgovara sa svecima. Optužena je da je lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Takođe, u crkvenoj optužnici navodilo se i da je izvršila masovne zločine ubijajući engleske vojnike i naređujući ozbiljna zverstva.
Prvi put se pojavila pred sudom u Ruanu februara 1431. godine. Uprkos njenoj vatrenoj odbrani, na kraju je popustila i priznala zabludu, te je osuđena na doživotnu robiju. Nekoliko puta se odmetnula i izvršavala bekstva iz zatvora, pravila razne probleme i izazivala zatvorske čuvare da prema njoj čine nepočinstva. Kad je počela ponovo da nameće svoje proročke sposobnosti i mogućnost razgovora s Bogom, osuđena je na smrt. Francuske snage su više puta pokušavale da je preotmu, a kada to nije uspelo počeli su sa pretnjama odmazdom nad zarobljenim ženama ukoliko ubiju Jovanku Orleanku.
Uprkos tome, politički motivisano suđenje je održano, a ona osuđena. Smrtna kazna je izvršena spaljivanjem, u Ruanu 30. maja 1431. godine, a ostaci njenog beživotnog tela bačeni su u Senu.
U Parizu je 1456. godine, uz saglasnost Svete stolice, pokrenut postupak za njenu rehabilitaciju. Posle višemesečnog ispitivanja svedoka, preispitivanja činjenica njenog doprinosa odbrani Francuske od Engleza, naposletku je presuda poništena, a ona je posthumno oslobođena optužbi.
Napoleon Bonaparta je 1803. godine proglasio za „nacionalni simbol Francuske“. Tek 1909. godine je beatifikovana, a tokom 1920. u vreme pape Benedikta XV, proglašena je sveticom.
Danas, Jovanka Orleanka predstavlja jednu od najvećih sakralnih ličnosti katoličke veroispovesti, a crkveni datum koji je slavi je 30. maj.
Osim crkvene slave koju je postigla tek vekovima nakon što je živela i delovala, Jovanka je dobila svoje zasluženo mesto u umetnosti, književnosti, istoriji, pa i mitologiji. U Parizu još od 1874. ima svoj spomenik, a Francuzima služi kao oličenje patriotizma.
Jovanka Orleanka je, pored navedenog, postala i simbol i inspiracija borkinjama za ženska prava, koje sve u prvi plan ističu njenu neustrašivost, ali istovremeno i androgeni izgled. Jovanka Orleanka je oličenje tvrdnje feministkinja da žena može biti jednako moćna i snažna kao i muškarac.
A neki drugi bi rekli da je to „zato što je veštica“.
