Za nekog najlepše doba godine, za drugog najstresnije. Jedni na ulicama vide novogodišnju dekoraciju, drugi gomilu ljudi koji jure kao muve bez glave.
Mnogi bi da uživaju u svemu što praznici nose, a drugi bi se najradije zatvorili u kuću dok euforija ne prođe. Jedni se raduju susretu sa porodicom, ali ima i onih koji ga se plaše. Ovih drugih je, kako se praznici približavaju, sve više. Ispred nosa nam je izmakao savršen poklon za člana porodice, haljina koju smo planirali da obučemo za Novu godinu je tesna, sa partnerom se, čini se, svađamo i oko toga da li temperatura u stanu treba da bude 21 ili 21,5 stepeni.
Istraživanja pokazuju da prosečna osoba na praznične pripreme potroši 42 sata godišnje. To uključuje kupovinu, planiranje i prisustvovanje zabavama, dekorisanje kuće, spremanje hrane. A, pošto su nam životi ionako prepuni obaveza, jasno je da je ovo dodatni pritisak. Uz gust raspored, finansijske brige su najveći okidač stresa u ovom periodu. Nije pošteđen niko, s tim što su stresu podložnije žene i oni koji imaju decu. Zato, psiholozi savetuju kako da se najbezbolnije izborimo sa prazničnom tenzijom.
Previše zadataka
Umesto obaveza, stručnjaci predlažu da se postave ciljevi. Na primer, umesto da sebi zacrtate zadatak da napravite ogromnu tortu i bogatu trpezu, postavite cilj da uživate u praznicima i lepoj hrani. Takođe, kada nismo fokusirani, rasipamo energiju, pa osnovni cilj podelite na tri manja, na primer okitite dom, pripremite omiljeno jelo ukućana i obavite veliku prazničnu kupovinu. Nemojte sve raditi sami, podelite obaveze sa ukućanima, bićete rasterećeniji i nećete se odricati zadovoljstava koja ne biste sami mogli da postignete.
Budžet
Važno je da odredite budžet za poklone pre nego što krenete u kupovinu. Jer, prazan novčanik je jedan od glavnih razloga za porast nivoa stresa. Ako planirate da kupujete poklone, znajte da, prema istraživanju organizacije “Izveštaji potrošača”, čak 49 miliona ljudi u svetu dobije ono što ne želi. Zato se ne opterećujte cenom, a suprotno uvreženom verovanju, deca se kad odrastu uglavnom ne sećaju novogodišnjih poklona, već osećanja tokom praznika.
Nerealna očekivanja
Kad stvari ne idu onako kako smo zamislili, što je uglavnom slučaj, ne tražite povod za “pucanje”. To ćete izbeći ako ne zamišljate idealan scenario, kao sa novogodišnje reklame, jer u stvarnosti jelo često zagori, deca vrište, partneri su nadureni, braća i sestre se svađaju. Kao i u drugim oblastima života, važna je fleksibilnost i sposobnost da uživamo u trenutku, čak i nesavršenom. Ako ste otputovali negde, ne nervirajte se ako hotel nije kao na slici, možda će let avionom kasniti, ali nisu okolnosti te koje prave problem, već naša reakcija na njih. Ne očekujte previše od sebe, u ovo doba mnogi potpadnu pod opštu histeriju zbog presije da budu nasmejani. Ne potiskujte tugu, ni bes, jer će samo tako moći da odu. Ne očekujte da volšebno nestanu sve tenzije među članovima porodice. Veće probleme rešavajte posle praznika jer je mala šansa da sada u tome uspete.
Bez glume
Kompromis kuću gradi, ali ima moć i da je sruši. Neretko nas pred praznike uhvati euforija i poželimo da budemo bolji prema prijateljima, roditeljima, deci, partneru. U takvom raspoloženju, izlazimo u susret ljudima više nego što smo navikli, ali i prećutimo ako nam nešto ne odgovara. Ali, to potiskivanje ne može dugo trajati, pogotovo ako od druge strane ne dobijamo istu pažnju. Umesto srećnih praznika, moguće je da ćemo u nekom trenutku eksplodirati. Zato stručnjaci savetuju da ne glumimo ono što nismo, već da izrazimo svoje želje i tako što ćemo reći “ne” kako bismo odvojili koji trenutak za sebe.
Preuzeto: Prva.rs
