Šta ne treba raditi sa detetom koje ima autizam? Na neki način, ono vam samo sve kaže, samo pažljivo slušajte i gledajte…
Autizam je poremećaj koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost ponovljenom ponašanju. Obično se kod dece dijagnostikuje oko četvrte, mada znaci mogu da budu primetni već do druge godine. Po nekim istraživanjima, poremećaj moguće detektovati kod bebe sa samo 3-6 meseci.
Ukoliko se kod deteta primete poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugom decom, nerazvijen govor i komunikacija, izostanak interesovanja za aktivnosti tipične za njegove vršnjake, kao i neobično ponašanje, stručnjaci obično posumnjaju da se radi o autizmu. Ova deca imaju posebnu rutinu, deluje kao da ćive u nekom svom svetu i svaku promenu teško ili uopšte ne prihvataju.
Ukoliko odgajate dete koje boluje od autizma, postoji nekoliko stvari koje nikako ne treba da radite, piše portal “Child Residential Treatment”…
1. Nemojte da mu dajete komplikovane zadatke
Budite konkretni, direktni i precizni o tome šta želite da uradi. Umesto da kažete: “Kanta za smeće je puna”, recite “Molim te, izbaci smeće”. Govorite jasno i mislite tačno ono što govorite. Nemojte da očekujete da “čita između redova”.
2. Nemojte da mu iznenada menjati rutinu
Iznenadne promene u rutini dovode do eskalacije autizma. Ako počne da viče nakon ovoga, u pitanju je slom, a ne bes. Primera radi, ako autistično dete ima naviku da se svake večeri pre spavnja sat vremena igra, nemojte da očekujete niti da ga primoravate da napravi izuzetak od ovog “pravila”, bilo koji ralog da je u pitanju. Ono to ne razume, a kada mu menjate rutinu, tako samo pogoršavate njegovo stanje.
3. Ne zaustavljajte ga kada “burno reaguje”
Vika, ponavljanje reči i drugi vidovi “nobičnog” ponašanja najćešće su bezopasni, ma koliko neprijatno delovali. Ovakvi “ispadi” obično pomaću autističnom detetu da se nose sa svetom oko sebe, a njihovo zaustavljanje ima negativne posledice. Ukoliko ne povređuju sebe i druge, ne ruše ništa i ne uništavaju imovinu, onda ih ne treba prekidati. Trebalo bi da im obezbedite da se osećaju slobodno, bez osuđivanja i ograničenja.
4. Ne ostavljajte ga predugo bez nadzora
Ne morate da ga “motrite kao kobac”, ali morate da budete siurni da se neće povrediti tako što će se, na primer igrati električnim kablovima. Nađite meru. Ipak, kako bude odrastalo, želeće da bude više nezavisno, da ne bude toliko u vašem prisustvu. Nemojte nikako da mu uklanjate vrata iz sobe, potrebna mu je privatnost. Dozvolite njemu da vam pokaže koliko nadzora mu je potrebno.
5. Nemojte koristiti jednu tehniku učenja
Autistična deca najbolje uče kada su im uključena sva čula, kada mogu da vide, čuju, osete… Čitajte im knjige, lepitezajedno, seckajte, koristite mirisne markere – pomešajte tehnike učenja.
6. Ne pokušavajte da ga disciplinujete ili vodite teške razgovore kada ima “napad”
Ovo će vam biti veoma teško, a morate da ga pustite da se “resetuju”, da sa reguliše svoje ponašanje i ponovo uđe u svoju “zonu komfora”. Kada se smiir, razgovarajte o njegovom ponašanju i radite zajedno na pronalaženju tehnika koje će pomoći da se kontroliše sledeći put.
7. Nemojte ga prisiljavati da jede hranu koju ne voli
Takođe, nikako ne treba ni da ga nagrađujete zato što je pojeo sve iz tanjira, niti da ga kažnjavate hranom. Dopustite mu da se igra hranom (ako to želi) ili da jede na svoj način, čak i ako to nije društveno prihvatljivo. Tako ćete mu omogućiti da jede na način koji mu najviše odgovara.
Ako ga nagradite zato što je sve pojeo, stvorićete mu reflek da jede čak i kada nije gladan, što može da izazove probleme sa stomakom i nelagodu. Nagrađivanje i/ili kažnjavanje dovodi do toga da svoju vrednost povezuju sa hranom, tj: “Voli me samo kada jedem ovo, čak i ako mi bude muka”.
