Pre godinu i po, S. M. je prešao liniju zakona i upućen je na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod (KPZ) u Somboru. Mislio je tada da će mu boravak iza rešetaka biti turoban i monoton. Ni pomišljao nije da će izučiti stolarski zanat i početi da stvara predmete od drveta.
– Stolarskoj obuci sam se pridružio da bi mi brže prošlo vreme. Malo po malo, učeći najpre teoriju, pa preko posla pomoćnog radnika izveštio sam se da mogu sam da napravim štafelaj, košnicu, komad nameštaja ili nešto drugo od drveta – priča S. M. za “Novosti”, ne prekidajući posao na strugu. – U Zavodu sam položio i dobio sertifikat za obradu punog drveta i pločastih materijala. To su deficitarna i vrlo lepo plaćena zanimanja “napolju”, tako da ću verovatno nastaviti time da se bavim kad izađem. Radim u grupi sa drugim štićenicima, nadamo se da ćemo nastaviti rad zajedno po izlasku jer smo svi sa teritorije istog grada, a ideja nam je da otvorimo stolarsku radionicu. Svi smo porodični ljudi i od naše zarade izdržavaćemo svoje porodice, zato su nam ovaj “zanat u rukama” i stečeno radno iskustvo u Zavodu veoma dragoceni.
Do pauze za ručak njemu i drugima u timu ostalo je još manje od sata, pa su požurili da završe planirani broj štafelaja i blind ramova, kako bi bili spremni za čuvenu slikarsku koloniju “Elan”.
– Radimo šest sati dnevno, sa pauzama. Uz nas su instruktori koji su nam nesebično preneli svoja znanja. Ali, verujte, neopisiv je taj osećaj kada od crteža, projekta na papiru, preko obrade drveta dođete do finalnog proizvoda. Fenomenalan! Takav da vas tera da još radite i stvarate – iskren je naš sagovornik.
U susednim prostorijama privredne jedinice “Elan”, četiri kilometra udaljene od centra Sombora, ušuškane u zelenilo i opasane Velikim bačkim kanalom, drugi osuđenici pripremaju mašine za obradu drveta, od trupaca topole prave pa slažu palete, pripremaju grafičku obradu pa je izrađuju na specijalizovanoj CNC mašini, dok po godinama života stariji štićenici, uz muziku i razgovor, sklapaju štipaljke. S obzirom na to da se na “Elanu” odvija i povrtarska i stočarska proizvodnja, nedaleko od njih, pružaju se plastenik sa tek sazrelim paradajzom, njive pod kukuruzom, obori sa tovljenicima, prasilište, ovcama, kokama nosiljama… Veliki deo proizvedenog povrća i mesa zadovoljava potrebe za ishranom osuđenih i pritvorenih, dok se viškovi prodaju građanstvu, što je omogućeno posle izvršene fiskalizacije. Tako se omogućava velika ušteda budžetskih sredstava. Da nema jasno utvrđenih pravila, reda i discipline, slika bi bila kao sa neke uspešne ekonomije, a ne iz zatvorske jedinice.
KPZ u Somboru je otvorenog tipa, jedan od pet takvih u Srbiji, u kome se, nizom programa i obuka, posvećeno radi na resocijalizaciji osuđenika. Ovde se upućuju muškarci osuđeni za krivično delo izvršeno iz nehata (bez obzira na visinu izrečene kazne), koji imaju prebivalište odnosno boravište na teritoriji Viših sudova u Novom Sadu, Somboru i Subotici, zatim oni koji su prvi put osuđeni na kaznu zatvora do tri godine uz uslov da se protiv njih ne vodi drugi krivični postupak odnosno da nisu osuđeni za najteža krivična dela sa elementima nasilja, kao i osuđeni u prekršajnom postupku od strane Prekršajnog suda u Somboru. Osim njih u ovaj KPZ upućuju se i lica oba pola kojima je određena mera pritvora na teritoriji Višeg suda u Somboru.
– Život se ovde odvija po strogo utvrđenom pravilniku o kućnom redu, a o osuđenicima brinu službe za obezbeđenje, za tretman, za obuku i upošljavanje i opšte poslove. Služba za tretman se bavi procenjivanjem individualnih potreba osuđenika, kapaciteta za promenu ličnosti i stepena rizika osuđenog za ponovno činjenje krivičnog dela. U skladu sa tim, utvrđuje se program postupanja prema osuđenom i počinje individualni rad sa njim – objašnjava Miljan Rabrenović, upravnik KPZ u Somboru.
– Njima je omogućeno da prođu obuku za frizera, stolara, viljuškaristu, za rad na poljoprivrednim mašinama, operatera za lasersko graviranje, u saradnji sa nemačkom nevladinom organizacijom “Help” koja im daje serifikate za stručno znanje sa kojom Uprava za izvršenje krivičnih sankcija godinama sarađuje na programima reintegracije bivših osuđenika. Samo tokom prošle godine izdali smo 40 sertifikata, uz koje oni postaju konkurentni na tržištu rada. Sve je to sa ciljem da osuđeni stekne, održi i poveća radne sposobnosti, stekne radne navike i stručno znanje da bi što uspešnije prošao proces reintegracije u društvenu zajednicu i postao njen koristan član. Da bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, ni u jednom sertifikatu se ne navodi da je stečen tokom izdržavanja zatvorske kazne što, sa druge strane, bivšim osuđenicima olakšava put ka zaposlenju.
A to nije nimalo lako. Naročito onima koji su se u nekom trenutku izgubili u životu i skrenuli sa pravog puta. Da se oni ponovo vrate stazama koje vode u lepšu budućnost svakodnevno se trude zaposleni Službe za tretman. Zato im je svima puno srce kada u tome i uspeju.
– Nedavno smo imali uslovni otpust osuđenika kod koga je resocijalizacija prošla jako uspešno. Bio je heroinski zavisnik na metadonskoj terapiji. Samoinicijativno ju je prekinuo, krenuo ka samoizlečenju, sve vreme je bio radno angažovan, pokazao želju da se promeni i zato je dobio pozitivno mišljenje za uslovni otpust – dodaje Nevena Vujadinović, specijalni pedagog u Službi za tretman.
– Sarađujemo i sa Školom za obrazovanje odraslih, kad god postoji potreba osuđenike uključimo u proces obrazovanja.
Troje njih je u maju završilo šesti razred. Sveštenstvo SPC, takođe, svakog četvrtka drži versku nastavu. Osuđenima pomažemo i da po isteku kazne ostvare prava iz domena socijalne zaštite, kao i da se prijave u Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Osuđenici mahom sarađuju u programima, najviše zato što je pristup individualan i što se paralelno radi sa porodicom u koju treba da se vrate po odsluženju kazne.
– Oni su uglavnom svesni da im je potrebna pomoć, a u skladu sa tim mi mesecima pravimo plan šta im je sve potrebno i zato pre isteka kazne intenziviramo saradnju sa državnim institucijama: policijskim upravama, Nacionalnom službom za zapošljavanje, centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Crvenim krstom… Shvate šansu koja im je pružena i iskoriste je. Ne samo da im brže prođe vreme, već učešćem u obukama i programima imaju benefite, mogu da posete porodicu, da primaju posete van Zavoda, izađu u grad, primaju naknadu za svoj rad, mogu da koriste godišnji odmor unutar i van ustanove, što je dodatna motivacija da se uključe u aktivnosti – naglašava upravnik Rabrenović.
– Ponosni smo kada u nekoj firmi vidimo da radi lice koje je bilo kod nas. To je uspeh Zavoda i države, koja tako pokazuje da brine o svakom svom građaninu. Jeste da su ti ljudi uradili nešto mimo zakona i za to dobila kaznu, ali nisu odbačeni i prepuštena sami sebi. Njihovom uspehu se svi radujemo.
Specijalizovani programi
UZ individualni rad, rade se i grupni tj. pet specijalizovanih programa: opšti kognitivno-bihejvioralni, rad sa zavisnicima od alkohola i od droge, za počinioce nasilja u porodici i počinioce nasilnih krivičnih dela. Učešće na njima je dobrovoljno, a oni sagledavaju svoje ponašanje, uče da rešavaju probleme komunikacijom i na društveno prihvatljiv način – objašnjava Vujadinovićeva.
Podrška od države i grada
Zahvaljujući podršci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i direktora Dejana Carevića tokom prošle godine Zavod je gasifikovan, što je važno jer smo u centru grada, a grejali smo se na čvrsto gorivo i bili veliki zagađivači. Sanirani su i toaleti koje koriste osuđenici, okrečene su prostorije u kojima borave, dobili smo nove krevete, dušeke, posteljinu. Završeno je ograđivanje radne jedinice “Elan”, kupljen traktor za obradu 25 hektara zemlje, obnovljen je krov i urađen put do izdvojenog dela. Uz podršku Grada Sombora i gradonačelnika Antonija Ratkovića očekujemo dobijanje nove parcele van grada za izgradnju nove zgrade Zavoda – kaže upravnik Rabrenović.
