Propagandni rat SAD protiv Rusije uticao je i na društvene mreže, koje su morale da se dovijaju u novonastaloj situaciji i da po strani ostave slobodu govora.
Ruska oslobodilačka vojna akcija u Ukrajini navela je gigante društvenih medija da urade nešto što su nekada smatrali nezamislivim: da napuste svoju politiku slobode govora i izaberu stranu.
Sve je počelo sprečavanjem medija koje podržava Kremlj da kupuju reklame na Fejsbuku i Jutjubu, a za nekoliko dana uvedena su silna ograničenja koja imaju cilj da uguše slobodu Kremlja da koristi internet kao i svi drugi.
Molbe lidera iz Ukrajine, Evrope i drugih zemalja izazvale su žestoke rasprave unutar kompanija o tome da li bi zabrana ruskih medija bila u suprotnosti sa njihovom tvrdnjom da su posvećeni slobodi govora, kažu ljudi koji su prisustvovali internim sastancima. Kako su pozivi političara i javnosti bili sve glasniji, rukovodioci su morali da odu dalje u suzbijanju uticaja Moskve na internetu nego što su mnogi u početku smatrali mogućim.
Odluka protivna politici kompanija
Posledice ovih poteza biće dugotrajne. Preduzimajući akciju protiv Kremlja, tehnološke kompanije su usvojile politike koje bi mogle postati norma za buduće sukobe. Ove odluke bi mogle suštinski da promene odnose kompanija sa vladama koje su prinuđene, u realnom vremenu, da priznaju moć koju društveni mediji imaju u vreme rata.
Za nas je to prilično težak trik za balansiranje – rekao je novinarima u utorak Nik Kleg, potpredsednik za globalne poslove u matičnoj kompaniji “Fejsbuk Meta”, na pitanje o tome kako gigant društvenih medija balansira zahteve konkurentskih vlada.
Bivši zamenik britanskog premijera rekao je da je prioritet kompanije da zadrži svoje usluge na raspolaganju, kako u Rusiji tako i u Ukrajini.
– Mi smo kompanija. Mi nismo vlada. Ali takođe smo svesni toga da smo u situaciji bez presedana, a ovo je izuzetno i tragično stanje stvari – rekao je Kleg.
“Meta” i “Tiktok” su ranije ove nedelje zabranili ruskim državnim medijskim organizacijama da koriste svoje platforme unutar Evropske unije, nakon što su zvaničnici izvršili pritisak na kompanije da deluju. Jutjub je sledio primer u utorak, proširivši tu zabranu tako da obuhvati i blok od 27 zemalja i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tviter je prilagodio svoje algoritme kako bi ograničio širenje govora i propagande ruske vlade na svojoj mreži širom sveta.
Brojne druge tehnološke kompanije, od proizvođača čipova “Intela” do hardverskih giganata kao što je “Epl”, od kompanija koje se bave ekonomijom kao što je “Uber” do giganta za prikazivanje video-zapisa “Netfliksa”, prekinule su veze sa Rusijom ili su reagovale neprijateljskim potezima protiv Kremlja u okviru globalne demonstracije solidarnosti sa Ukrajinom.
Ipak, odluke društvenih medija posebno su važne zbog njihove centralne uloge u informacionom ratu koji se odvija na njihovim platformama.
Mnoge od najvećih svetskih onlajn firmi, uključujući “Fejsbuk” i “Gugl”, nastale su u eri posle Hladnog rata, vremenu kada je relativni mir među velikim silama omogućio Silicijumskoj dolini da se promoviše kao neutralni nadzornik globalnog tržišta ideja. Sada je ponovno rasplamsavanje tenzija između Zapada i Rusije primoralo kompanije da pogaze svoje obećanje da će obezbediti slobodu govora na svojim platformama.
Tehnološki rukovodioci u “Guglu”, “Fejsbuku” i “Tviteru” raspravljali su o prednostima i nedostacima zabrane medija koji su povezani sa ruskom vladom, kao i o drugim “dezinformacijama” koje su potencijalno povezane sa Kremljom, otkrilo je za “Politiko” šestoro ljudi koji su govorili pod uslovom anonimnosti.
Neki su tvrdili da je neophodno da se poštuju principi slobode govora kako bi se Rusima omogućio pristup nezavisnim informacijama. Drugi su pozvali na potpunu zabranu kao odgovor na vojnu operaciju u Ukrajini, odgovarajući na direktne pozive iz Kijeva i drugih nacionalnih prestonica, koje su zahtevale da ove kompanije reaguju.
Podgrejane tenzije giganata i vlada
Sve to ponovo je istaklo tenzije koje postoje između najvećih svetskih tehnoloških kompanija i nacionalnih država, koje se plaše da bi onlajn giganti mogli da steknu veću moć od vlada samih zemalja. Najveće kompanije društvenih medija mogu da izbrišu svaki trag bilo koje vlade na internetu u samo nekoliko klikova.
Kompanije poput “Fejsbuka” i “Tvitera” imale su takvu moć i ranije, ali je nisu ispoljile u toj meri. Primer za to je odluka da sa svojih platformi uklone naloge tada aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa nakon što je ohrabrio svoje pristalice koje su sprovele upad u američki Kapitol u januaru 2021. Te akcije su izazvale žestoke napade republikanaca u SAD, od kojih se neki sada zalažu za to da kompanije ugase naloge ruske vlade.
Predstavnica Keti Mekmoris Rodžers, prva republikanka u komitetu Predstavničkog doma za energetiku i trgovinu, pozvala je “Tviter” da ugasi zvanični nalog Kremlja, a od “Tiktoka” je tražila da blokira medije koje podržava Rusija. Ona je ranije kritikovala kompanije kada su odlučile da uklone Trampa.
– Deo mog cilja je da istaknem nesklad, nedostatak doslednosti u njihovim trenutnim praksama. Bili su primorani da skinu predsednika Trampa i druge izabrane zvaničnike u Americi, a ipak trenutno ne preduzimaju mere protiv agresije Rusije – rekla je ona novinarima u utorak.
Zagovornici slobode govora, uključujući i one u Rusiji, izrazili su zabrinutost da bi pokušaji platformi da zabrane ili obuzdaju prokremljovsku propagandu mogli da dovedu do veće cenzure u drugim nedemokratskim zemljama, dok bi mnoge odsekli od nezavisnih izvora informacija.
– Ove kompanije su između đavola i dubokog plavog mora – rekao je Nikita Istomin, advokat za digitalna prava u “Roskomsvobodi”, ruskoj neprofitnoj organizaciji, misleći na napore platformi da u isto vreme ispune zahteve Zapada i da njihove usluge ostanu dostupne u zemlji.
Rebeka Mekinon, potpredsednica globalne zaštite u Vikimedijinoj fondaciji, upozorila je na klizav teren oduzimanja pristupa društvenim medijima svim građanima u zemlji u kojoj ne dele svi stavove vlade.
– To će samo dodatno podeliti svet i u osnovi je odustajanje od principa celovitosti svetske populacije – rekla je ona.
Popuštanje pod pritiskom
Borba tehnoloških kompanija da odgovore na novu situaciju počela je na samom početku ruske vojne operacije.
U danima nakon što su tenkovi počeli da ulaze u Ukrajinu, “Fejsbuk”, “Tviter” i “Jutjub” su se vratili staroj praksi koju su koristili nakon kriza kao što je napad na Kapitol u januaru 2021.
Akcije kompanija su u početku uključivale sprečavanje medijskih organizacija povezanih sa Rusijom da prikazuju oglase na mreži, što je bio odgovor u okviru zapadnih sankcija koje su odsekle Moskvu od svetskih finansijskih sistema. Oformljeni su interni timovi poznavalaca ukrajinskog i ruskog kako bi se pratilo kako dezinformacije i propaganda Kremlja kruže onlajn, a sarađivali su i sa nezavisnim proveravačima činjenica.
– Mislili smo da imamo plan igre i da ćemo znati kako da odgovorimo. Znali smo da bi se nešto moglo dogoditi u Ukrajini. Nismo bili spremni za ono što se na kraju dogodilo – rekao je jedan od rukovodilaca, koji nije bio ovlašćen da javno govori o internim razmatranjima svoje kompanije.
Velika prekretnica bila je poplava pisama koje je u sredu Mihail Fedorov, ukrajinski ministar digitalne transformacije, poslao izvršnim direktorima tehnoloških kompanija.
On je direktno pozvao “Gugl”, “Jutjub”, “Epl” i “Netfliks” da blokiraju ili ograniče svoje ruske usluge kako bi izvršili pritisak na Moskvu. Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, takođe je koristio brojne pratioce na društvenim mrežama da bi predstavio situaciju u svojoj zemlji u direktnom obraćanju ljudima širom Zapada.
– Moderna tehnologija je 2022. godine možda najbolji odgovor na tenkove, višecevne bacače raketa i rakete – napisao je Fedorov Timu Kuku, šefu kompanije “Epl”.
Zapadni zvaničnici brzo su se uključili u borbu.
Premijeri Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije, zemalja koje se graniče sa Rusijom ili Ukrajinom, uputili su otvoreno pismo “Tviteru”, “Meti” i “Guglu” u kom su zahtevali suzbijanje “ruskih dezinformacija” na platformama. EU je takođe uvela zabranu putovanja i zamrznula imovinu Margarite Simonjan, glavnog urednika RT na engleskom jeziku, kao i Agencije za internet istraživanja, grupe iz Sankt Peterburga povezane sa “neprijateljskom propagandom koja se širi na društvenim mrežama”.
Tijeri Breton, komesar Evropske komisije za unutrašnje tržište, održao je virtuelne razgovore sa Sundarom Pičaijem, izvršnim direktorom “Gugla”, i Suzan Vojcicki, šeficom “Jutjuba”, pozivajući ih da preduzmu dalje korake protiv ruskih dezinformacija. Senator Mark Vorner, predsedavajući obaveštajnog komiteta Senata SAD, takođe je pozvao servis za video-striming da prestane da prodaje oglase na kanalima kojima upravlja Kremlj.
Ipak, unutar tehnoloških kompanija rukovodioci su izrazili frustraciju što su vlade htele da se agresivno suprotstave ruskim onlajn aktivnostima, ali nisu uspeli da obezbede kompanijama pravni izgovor koji bi im dao političko pokriće protiv potencijalne odmazde Kremlja.
Neproporcionalna reakcija Evrope i Amerike
Nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila na Tviteru da blok planira da zabrani RT i Sputnjik, dve mreže međunarodnih medijskih organizacija koje su direktno povezane sa Moskvom, advokati iz “Mete” i “Gugla” tvrdili da se njena najava ne bazira na zakonu EU.
Kompanije su tvrdile da bi, pre nego što bi mogle da preduzmu mere koje su izvan njihovih uslova usluge, nezavisni regulatori zemalja i nacionalne vlade morali da pristanu na takvu zabranu, prema trojici rukovodilaca i zvaničnika koji su direktno upoznati sa tim.
Kleg je na kraju u ponedeljak objavio da je “Meta” zabranila ruskim državnim medijima Fejsbuk i Instagram u okviru bloka od 27 zemalja nakon “zahteva niza vlada i EU da preduzmu dalje korake”. “Gugl” je saopštio da je takođe uveo zabranu istim kućama zbog vojne akcije u Ukrajini.
Američki zvaničnici tada su dodatno zakomplikovali stvari i pozvali kompanije društvenih medija da odustanu od zabrane ruskih medija na celoj platformi, tvrdeći da je potrebno da se održi sloboda izražavanje i Rusima omogući pristup zapadnim vestima, u slučaju da Moskva odluči da se osveti američkim i evropskim medijima, što je “važnije od proizvoljnih zabrana naloga Kremlja na ovim mrežama”.
Američki Stejt department saopštio je da ne zahteva konkretne radnje poput uklanjanja ili označavanja sadržaja na društvenim mrežama, rekao je visoki zvaničnik. Sadržaj je nezavisno regulisan, a akcije su usaglašene na svim platformama u skladu sa svojim uslovima usluge, dodao je zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman da bi opisao interna razmatranja.
Tajson Barker, bivši zvaničnik Stejt departmenta, rekao je da je nedostatak koordinisanog odgovora, i zapadnih vlada i tehnoloških kompanija, učinio digitalni odgovor na vojnu akciju u Ukrajini, u najboljem slučaju, neujednačenim.
Kompanije su u različitom stepenu bile protiv ruskih onlajn aktivnosti, a evropski odgovor je bio oštriji od onoga američkog, čime je potkopan zajednički onlajn odgovor na akcije Kremlja, tvrdi on.
– Svi se ponašaju nasumično – rekao je Barker, koji sada vodi program za tehnologiju i globalne poslove u Nemačkom savetu za spoljne odnose, istraživačkom centru sa sedištem u Berlinu. Barker je primetio da su i kompanije i vlade imale godine da se pripreme za takve krize u zonama sukoba.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia/AP Photo/Serhii Nuzhnenko/Pixabay
