Poslednjih godina zdrava hrana postala je deo trenda koji neprikosnoveno slede mnoge poznate ličnosti, ali i “obični smrtnici”.
Naravno, poželjno je da se hranimo zdravo, pogotovo sada, kada je stiglo hladno vreme, a pandemiji korona virusa se ne nazire kraj. Ali, kao i u svemu, i u izboru hrane trebalo bi biti umeren i neopterećn, jer i želja za zdravim načinom života može da preraste u opsesiju.
Ortoreksija je fanatična zaokupljenost pripremom zdrave hrane, planiranjem jelovnika, redovnim vežbanjem i borbom protiv pesticida, herbicida i konzervansa u toj meri da se osoba ne oseća dobro ukoliko jede nezdravu hranu.
– Normalno je i poželjno da se ljudi hrane zdravo, međutim, problem je kada kod nekih osoba to “zdravo” pređe u opsesivno razmišljanje o hrani, tačnije o zdravoj, “čistoj” hrani – kaže za Telegraf nutricionista Marija Đurković.
Prema rečima naše sagovornice, ortoreksija je relativno mlad pojam, a manifestuje se u vidu biranja hrane koja se smatra zdravom, čistom, dobrom, a izbegava se hrana koja je loša, “prljava”, nekvalitetna…
Naravno, da bismo unapredili kvalitet zdravlja i života, trebalo bi da jedemo što zdravije. Ali, ljudi nisu svesni da ih preterano razmišljanje o zdravom načinu života može dovesti do psiholoških problema u vidu stresa, griže savesti, anksioznosti i društvene izolacije – ističe nutricionista.
Ona naglašava da ukoliko primetite da osećate grižu savesti zbog toga što se pojeli nešto što je manje zdravo, najbolje je da pre svega priznate sebi problem, a onda ga podelite sa stručnim licem.
– Ako izbegavate večere sa prijateljima, kalkulišete svaki obrok, osećate grižu savesti, potražite pomoć nutricioniste i psihologa – savetuje nutricionista Marija Đurković.
Kult zdrave ishrane posebno je opasan za tinejdžere
Nisu samo nutricionisti zabrinuti za ovaj poremećaj – on je sve češći razlog odlaska kod psihologa.
– Ortoreksija se javlja potpuno bezazleno, iz želje da se osoba uz trening što zdravije i “čistije” hrani – kaže za Telegraf psiholog Marta Tutić.
Ortoreksija se javlja ne samo kod osoba koje su “preko noći” iz različitih razloga odlučile da promene način ishrane, već i u tinejdžerskom periodu u kom se javljaju i drugi poremećaji ishrane – anoreksija i bulimija.
– U tinejdžerskom periodu, potreba da budemo prihvaćeni u društvu je velika, pa se pribegava različitim dijetama i načinima ishrane. Pored toga, neke studije pokazuju da je ortoreksija prisutnija među veganima, frutarijancima i pristalicama sirovih namirnica – kaže Tutić.
Ona objašnjava da postoje određena ponašanja i navike koje odlikuju osobu koja ima ortoreksiju.
– Oni se strogo pridržavaju zdravog jelovnika, jedu manje obroke više puta dnevno, računaju energetsku vrednost svih namirnica koje unose, kao i sadržaj vitamina i minerala. Poznato je da i po nekoliko sati provode analizirajući ishranu i planirajući naredne obroke. Takođe, oni se posebno trude da budu fizički aktivni i da održe vitku figuru – navodi Tutić.
Prema njenim rečima, cilj osoba koje imaju ortoreksiju nije mršavljenje, već osećaj da se hrane prirodnim namirnicama, kao i pretpostavka da će na taj način osigurati duži i zdraviji život.
– Savetuje se rad sa psihologom i psihoterapeutom, kako bi se došlo do uzroka problema i kako bi se sprečio dalji ulazak u opsesiju ili poremećaj ishrane. Problem nije u samoj hrani koja ima konzervanse ili je nezdrava, već je sve na mnogo dubljem nivou – zaključuje psiholog Tutić.
Preuzeto: telegraf.rs
