Već godinama unazad, pedijatri i fizioterapeuti upozoravaju na štetnost preranog stavljanja deteta na noge, korišćenjem dupka, mnogih novih pomagala poput karika ili povoca za prohodvanje, ali i starih praksi poput držanja deteta za ručice.
Uprkos tim upozorenjima, nestrpljivi i neinformisani roditelji, sve češće stavljaju dete da se u potpunosti osloni na svoje noge već sa sedam meseci – i to čini se postaje rastući, veoma, za bebe, opasan trend.
Osim što je bespotrebno, može biti i veoma opasno kako po fizički i motorni razvoj.
“Razvoj bebinih stopala nije završen njenim rođenjem. Koštano i hrskavičavo tkivo je i dalje mekano, mišići se tek formiraju, pa delovanjem spolja može da dođe do oštećenja i krivljenja (što se dešava kada se dete postavi na noge pre vremena). Posledice mogu da budu nepravilan razvoj stopala i kolena, pod težinom tela potkolenice mogu da se iskrive što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba”, kaže Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut.
O pomagalima i situacijam u kojima roditelji druže bebine ručice iznad njene glave kako bi se nogama oslonila na podlogu, fiziotereapeut kaže:
“Tada mogu da se povrede osetljivi dečiji zglobovi, laktovi i ramena jer pri gubitku ravnoteže krenuće da padaju a odrasli će, verovatno, da naglo povuku ručke da bi sprečili pad. Ovakve povrede se dešavaju i kada decu neko vodi držeći ih za ruke”, navodi Snežana Milanović.
Ove greške roditelji najčešće prave jer nisu upoznati sa normalnim razvoje motorike kod dece, kao ni njenim zakonitostima, koje, kako bi se pravilno razvila, beba sve mora da prođe.
Takođe, roditelji često pogrešno protmače bebinu želju za kretanjem i otkrivanjem sveta oko sbe – sa željom za hodanjem, kao što mešaju i refleksni hod sa pravim.
Razvoj motorike od četvrtog do petnaestog meseca:
4-5 meseci – počinje da se prevrće sa leđa na stomak;
5-6 meseci – “pliva” – reaguje čitavim telom dok pokušava da dođe do neke igračke koju ne može da dohvati;
6-7 meseci – diže se bočno, pokušava da sedne;
7-8 meseci – sedi na kratko bez pridržavanja, podiže se na kolena, okreće se u krug na stomaku;
8-9 meseci – ljulja se napred-nazad u četvoronožnom položaju, okreće se sa stomaka na leđa;
9-10 meseci – sedi “ukoso”, baulja, kleči;
10-11 meseci – puzi, uspravlja se samostalno;
11-12 meseci – kreće se bočno uz nameštaj;
12-13 meseci – spušta se i dohvata igračku sa poda, uz pridržavanje;
13-14 meseci – na kratko stoji, održavajući ravnotežu;
14-15 meseci – može da čučne i ustane, samostalno hoda.
Prvi samostalno koraci najčešće se dese između četrnaestog i šesnaestog meseca, odnosno kada beba prođe sve važne faze i bude u potpunosti fizički i psihički zrela za prohodavanje. “Kašnjenje” se toleriše do četiri meseca, odnosno sve je u redu iako beba prohoda sa deset meseci, ali i ako se to desi u dvadesetprvom mesecu bebinog života.
Važne faze prohodavanja, stimulacija i vežbe
Okretanje na stanju
Bebe iz meseca i mesec postaju sve zainteresovanije za okolinu. Već krajem četvrtog meseca, ukoliko im se u vidokrugu nalazi nešto što im privlači pažnju i što im je interesantno, recimo igračka, beba može da se okrene na stranu.
Okretanje na jednu stranu beba u potpunosti savlada sa šest meseci, a sa sedam meseci jednako vešto može da se okrene na obe strane,
Ovu, za bebu veoma izazovnu i zabavnu radnju možete i da vežbate i da stimulišete njen razvoj tako što ćete je postaviti na ravnu podlogu i u vidokrug, ali van domašaja ručica joj stavljati igračku, koju će ona želeti da dohvati. Na taj način stimulisaćete njen okret na stranu.
Puzanje
Iskustva stručnjaka koji se bave razvojem dece pokazala su da je puzanje veoma važna faza za pravilan razvoj motorike i, kasnije, prohodavanje.
U osmom mesecu beba podiže guzu i oslanja se na kolena, ali još uvek nije zrela da se kreće napred nazad, u devetom mesecu počinje da baulja i da se kreće “kao vojnik”. Sa deset meseci zauzima četvoronožni položaj i spremna je da propuzi.
I puzanje možete da stimulišete i vežbicama da jačate mišiće vaše bebe. Na kretanje bebu možete da stimulišete igračkama, prema kojima ona treba da krene napred, ali pri tome morate voditi računa da se podloga nije klizava i da beba nosi odeću koja je ne sputava.
Ravnoteža
“Održavanje ravnoteže podrazumeva podešavanje tonusa u mišićima i pokretanje koštano-zglobnog sistema tako da se telo odupre sili zemljine teže i zadrži uspravan ili željeni položaj”, kaže logoped Nataša Čabarkapa.
Aktivnosti koje su pogodne za stimulisanje ravnoteže, a koje mogu da se izvode u ranom uzrastu su: hvatanje, dohvatanje i okretanje – do desetog meseca, a onda i hodanje, trčanje, skakanje, cupkanje, kotrljanje, vrtenje, naginjanje, savijanje, vučenje, guranje, njihanje, ljuljanje, penjanje, silaženje, preskakanje, šutiranje, gaženje po različitim vrstama podloge u kasnijim mesecima bebinog života.
