Svako dete je jedinstveno i razvija se svojim tempom. Ako primećuje stvari i ljude oko sebe, ako mu je motorika razvijena i nema problema sa sluhom, progovoriće pre ili kasnije.
– Razvoj jezika ne odvija se linearno i razlikuje se od deteta do deteta, ali većina njih između 10. i 12. meseca izgovori prvu reč koja je smislena i ima značenje. Od trenutka kada se identifikuje prva reč, ostvaruje se ravnomeran leksički razvoj i u razumevanju i u izgradnji jezika. Smatra se da većina dece od 18 meseci može da izgovori oko 50 reči i da razume još pet puta toliko. Oko druge godine govorni vokabular prelazi 200 reči. Krajem treće dete u govoru može da koristi oko 1.000 reči – tvrdi Tanja Lukovac, master def. – logoped u logopedskom centru “Higia Logos Beograd” i autorka knjige “Progovorilica”.
Uzroci kašnjenja
Ima više uzroka za kašnjenje govora i spor govorni napredak. Možda dete svu koncentraciju koristi za savladavanje hodanja, možda ima sestru ili brata koji su po uzrastu vrlo blizu, pa mu se posvećuje manje pažnje, a možda živi u dvojezičnoj porodici u kojoj deca kasnije progovore jer istovremeno uče dva jezika.
Šta “brbljanje” znači?
Kada dete sa osam ili 12 meseci brblja nekim svojim jezikom, možemo reći da je to karakteristična razvojna faza, ali kada u uzrastu od dve-tri godine pa i više ima neki svoj nerazumljivi jezik, to ne pripada urednom razvoju i znak je jezičkog poremećaja. Nerazumljiv govor za širu društvenu sredinu na uzrastu posle treće godine, uz postojanje svih elemenata neverbalne komunikacije, kada dete razume naloge koji mu se saopštavaju, pripada vrsti razvojne disfazije sa korišćenjem nerazumljivih govornih jedinica, koje stručno nazivamo “žargon”. Ipak, uzroci mogu da budu i biološke prirode.
– Raznoliki su uzroci kašnjenja govora. Tu su pre svega neurološki, na primer povrede CNS-a, infektivne bolesti majke, trovanja, intrakranijalna krvarenja, asfiksija i anoksija, Rh inkopatibilija, hiperbilirubinemija, encefalitis i meningitis, EPI napadi, febrilne konvulzije, sporije sazrevanje c.n.s.-a, naročito delova koji predstavljaju fiziološku osnovu za govo; zatim genetski, anomalije razvoja mozga, kognitivni, psihogeni i emocionalni uzroci, deficit auditivne percepcije, motorni poremećaji, uticaj sredine, lateralizacija hemisfera… – kaže naša sagovornica.
Da li je kasno progovaranje nasledno?
– I govorno-jezičke osobine prenose se na potomke. Tako je kod jednog broja dece nasleđe uzrok te razvojne smetnje. Nasuprot tome, ima dece čiji su preci sa govorno-jezičkim manama, ali se kod njih to nije ispoljilo – tvrdi Tanja.
Podstaknite ga da priča
Pravilno stimulisanje deteta bitno utiče na brži razvoj govora. Pre svega, čim shvatite da je počelo da vas razume, nemojte da tepate dok pričate sa njim. Ako zatražite da vam donese knjigu, a ono ode do police sa knjigama, znači da obraća pažnju na vaše reči i da dobija asocijacije čije značenje razume. Dalje, kada pričate sa detetom koristite jasne, jednostavne reči i kratke rečenice kako ga ne biste zbunili. Pričajte sporo i jasno da bi naučilo što više reči. Ukoliko neverbalno komunicira, pomozite mu.
Kada potražiti pomoć logopeda:
Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge, ne tapše, ne maše u znak pozdrava i ne pokazuje tri dela svog tela do 18. meseca
Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
Ukoliko ne progovori do druge godine a i tada u rečniku ima svega nekoliko reči
Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu
Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv
Ukoliko se radi o usporenom razvoju govorno-jezičkih struktura.
Na primer, ako pruža ruke ka vama, recite: “Beba hoće da je mama podigne. Mama, podigni bebu!” Može vam zvučati neobično da zovete sebe “mama” umesto “ja”, ali malo dete to bolje razume jer još ne shvata zamenice. Takođe, pokušajte da ga pažljivo slušate. Možda u početku nećete biti sigurni da li govori ili samo brblja, ali ako stvarno slušate i ujedno pratite njegove pokrete, počećete da ga razumete. Na kraju, budite strpljivi. Deca različitom brzinom uče da govore. Neka progovore već sa godinu dana, a neka tek posle druge godine. Zato, ako vam se čini da vaše zaostaje, nemojte brinuti, verovatno je sve u redu. Ipak, svako kašnjenje treba pomenuti pedijatru kako bi proverio da možda nema nekih problema, kao što je problem sa sluhom i slično.
Šta je razvojna disfazija?
U poslednje vreme sve češće se može čuti kako dete ima razvojnu disfaziju.
– Ovaj termin označava poremećaj pri kojem deca imaju teškoća da razumeju, obrade i izraze jezičku misao. Obično ova deca imaju smetnje u izgovoru velikog broja glasova, smetnje pamćenja reči i nepravilnu upotrebu gramatičkih oblika – agramatičnost. Česta je nesposobnost verbalnog izražavanja, reakcija na slušne signale je adekvatna, ali je fonemski sluh nezreo za uzrast i razumevanje jednostavnih verbalnih poruka. Socijalni razvoj ove dece je relativno normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma i drugih poremećaja.
U većini slučajeva to ne znači da takvo dete nije u redu, već da razvoj govora ne ide očekivanom putanjom i da je potrebna logopedska habilitacija kako ne bi propustilo kritične periode razvoja –kada je najspremnije da se jezičke strukture nadoknade. Razvojnu disfaziju možete da prepoznate kroz dva simptoma, poremećaj auditivne percepcije i jezički deficit.
Preuzeto: Yumama.com
