Pre ili kasnije, dođe trenutak kada roditelji počnu da razmišljaju o tome da li je vreme da puste dete samo napolje, bilo da je to odlazak do obližnje prodavnice ili samostalan odlazak u park, u školu…
Roditeljima svakako nije lako da se odluče na taj korak, ali potreba za nezavisnošću je jedna od najvažnijih. Zato, u nekom trenutku ćete svakako morati da pustite dete da negde ode samo, a dečji i porodični psiholog Marija Lipuškina otkriva kako da znate kada je pravi trenutak.
Na početku, važno je da znate da se svako dete razvija svojim tempom, tako da nije svako u istom uzrastu spreman da nešto uradi samostalno, a Lipuškina kaže da je jedan od glavnih indikatora da je dete spremno za to njegova želja – da li želi da negde ide samo, da li ima potrebu za tim, da li se oseća nesigurno.
“Ako roditelji znaju da dete ne prepoznaje socijalno rizične situacije – da bi moglo da ode negde sa nekim nepoznatim, da ne ume da prepozna opasnost, da istrči na ulicu, lako i često se posvađa sa drugim, ima lošu orijentaciju, ne ume da se stara o sebi, ne zna da prepozna kada je sito, a kada je gladno, ne primećuje da li mu je toplo ili hladno, ili primećuje ali ne preduzima ništa tim povodom, teško mu je da prepozna svoje želje, sve su to znaci da dete nije spremno za ovaj korak ka nezavisnosti”, kaže psiholog Lipuškina.
“Ono što je takođe važno je da li dete poznaje kraj u kojem se nalazi, da li je obazrivo šta se dešava oko njega, čak i kada je usred igre, da li ume da izgradi komunikaciju i odbija da priča sa neprijatnom osobom, da li je u stanju da se obrati prolaznicima za pomoć, da li ume da brani svoje interese i poštuje tuđe – to su sve znaci psihološke zrelosti deteta, što roditeljima može da ukaže da je ono sposobno da brine o sebi napolju”.
Lipuškina dodaje da detetove socijalne veštine takođe imaju važnu ulogu – na primer, da li dete već ide u kupovinu, da li ume da broji novac, ima li drugare u okolini, da li redovno komunicira sa vršnjacima (uključujući i telefonom), da li zna lokacije kuća, parkova, prodavnica i sličnih stvari u okolini – sve to ide u prilog da roditelji puste dete da izađe napolje samo, prenosi deti.mail.ru.
“Kada odlučujete da li je trenutak da pustite dete samo napolje”, kaže psiholog Lipuškina, “važno je da razmotrite sve navedeno. Ako dete ne zadovoljava ove parametre, bolje je da ga postepeno osamostaljujete, malim koracima, počevši od toga da samo ide do obližnje prodavnice, dok ga vi čekate u dvorištu i slično”.
Međutim, njen savet je da, s druge strane, roditelji ne odu u tu krajnost da veštački odlažu da puste dete samo negde napolje – imajte na umu da je samostalan izlazak za njih važno životno iskustvo.
Osnovna pravila koja dete treba da zna da bi bilo bezbedno:
Ne uzlazi u razgovor sa strancima i ne uzima ništa od njih
Ne dozvoljene granice – na primer, ide samo dotle dokle ste mu rekli da sme
Ne izlazi na put (ili, ako je dovoljno veliko, striktno poštuje pravila ponašanja)
Drži se svih dogovora
Uvek prati vreme i zna kada treba da ide kući.
