Da li beba sme da jede jagode ili treba da se sačeka da napuni godinu dana?
Jagode su jedan od najčešćih alergena i uglavnom pedijatri preporučuju da se ne uvodi u ishranu pre prvog rođendana. Međutim, najnovija smernica Svetske zdravstvene organizacije ukazuje na to da se osim kravljeg mleka i meda sve namirnice, koje mogu da izazovu alergiju, uvode i ranije u ishranu.
Jedinu u slučaju da neko od članova porodice ima alergiju na ovo bobičasto voće treba odložiti uvođenje u ishranu, odnosno treba sečekati do prve godine. Ukoliko to nije situacija kod vas onda detetu jagodu dajte pažljivo i prvo u manjim količinama. Najbolje je da malo jagode ubacite u kašice sa namirnicama koje je dete već probalo, potom ukoliko nema reakcije dajte jednu četvtinu, zatim polovinu i tek onda celu. Idealno vreme za uvođenje novih namirnica je pre podne.
Kako izgleda alergijska reakcija na jagode?
Ukoliko dođe do alergijske reakcije na jagode prepoznaćete je po sledećim simptomima:
reakcija na koži u vidu crvenila, osipa i svraba na mestu gde je voće došlo u kontakt sa kožom, najčešće oko usta
oči mogu početi da suze, kao i da svrbe, a može se pojaviti i iznenadno kijanje
dijareja, povraćanje i anafilaktički šok predstavljaju najteži vid reakcije i retki su.
Zašto su jagode zdrave za decu?
Bogate su vitaminom C – zbog čega se mogu porediti i sa limunom. Sadrže i folnu kiselinu, vitamine B I, kao i provitamin vitamina A.
Jarko crvena boja jagoda pokazuje bogatstvo ove voćke biljnim fenolima koji imaju snažna antioksidativna svojstva čime štite organizam od mnogih štetnih materija i olakšavaju njihovo izbacivanje iz tela. Upravo zahvaljujući ovim antioksidansima, jagode predstavljaju zaštitu od raka. Jagode sadrže minerale kao što su mangan, gvožđe, kalcijum i magnezijum – zbog čega su veoma važan deo ishrane, kako dece i beba, tako i odraslih.
