Svako dete u nekom trenutku odbije hranu koja mu se nudi. Postoji mnogo razloga zašto dete odbija hranu. Ponekad se to dešava kada je bolesno, neraspoloženo, umorno ili jednostavno hrana koja mu se nudi ne izgleda dovoljno primamljivo.
Šta god da je razlog, pedijatar Karen Gil smatra da način na koji roditelj reaguje kada dete odbije obrok može dovesti do rešenja problema, ali i do još većeg odbijanja hrane, piše portal index.hr.
Kako doktor Gil objašnjava, postoji jedna stvar koju roditelji nikada ne bi trebalo da rade kada njihovo dete ne želi da proba ili završi hranu koju su pripremili za njega, a to je ucena ili nagovaranje.
Rečenice poput „Ako pojedeš supu, dobićeš tortu…“ ili „Pojedi je do kraja i kupiću ti onu igračku koju dugo želiš“ su najgore stvari za roditelja, može se reći. Bilo kakva vrsta ucene ili ubeđivanja u većini slučajeva neće dati pozitivan rezultat, samo će detetu učiniti jelo još odbojnijim.
Takvo ponašanje roditelja može rezultirati još većim odbijanjem hrane, a ponekad može dovesti i do poremećaja u ishrani jer dete počinje da povezuje hranu sa neprijatnim emocijama i tenzijama. Što roditelj glasnije i izražajnije izražava svoje negodovanje prema ponašanju deteta, dete može samo još snažnije istrajati u odbijanju hrane ili ponavljanju takvog ponašanja.
