Vlasnik kompanije “Tesla” i najbogatiji čovek bna svetu Ilon Mask podigao je buru u američkoj javnosti organozovanjem lutrije za birače. Naime, Maskova organizacija “America PAC” svakog dana, do predsedničkih izbora 5. novembra, poklanja po milion dolara jednom nasumičnom potpisniku peticije za odbranu 1. i 2. amandmana Ustava SAD, o slobodi govora i pravu na nošenje oružja.
Pošto pravo da potpišu peticiju imaju samo registrovani birači u neizvesnim državama (swing states) Pensilvaniji, Džordžiji, Nevadi, Arizoni, Mičigenu, Viskonsinu i Severnoj Karolini, američki mediji okarakterisali su ovu inicijativu kao pokušaj da se “podmite” republikanski birači, kako bi u što većem broju izašli na izbore. Iako pravo da učestvuju imaju registrovani birači bilo koje partije, pristalice 1. i 2. amandmana su mahom republikanci, dok je Mask javno izrazio podršku republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Mnogi analitičari i pravnici su dovodili u pitanje legalnost ove odluke jer je u SAD zabranjeno platiti nekome da glasa. Ipak, ova strategija spada u pravnu “sivu zonu” jer, kako navodi BBC niko nije direktno plaćen da glasa. Međutim, “podmićivanje” birača nije ništa novo u SAD i poznata je praksa raznih kompanija od restorana brze hrane do taksi službi da popustima i poklonima nagrađuju sugrađane za ispunjavanje građanske dužnosti. Do sada nijedna od njih nije trpela ozbiljne posledice zbog te prakse.
Činjenica da je lutrija uslovljena potpisivanjem peticije, a ne samo registracijom za glasanje, možda je dovoljno pokriće za Maska, smatraju pravnici koji su gostovali na televiziji NBC.
“Ovo je u najboljem slučaju veoma upitno, sa pravnog aspekta. Federalni zakon kaže da ne možete platiti nekome da se registruje za glasanje. Mislim da ovu peticiju možete pročitati kao podsticaj da se registrujete za glasanje”, rekao je Majkl Mors, docent prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Pensilvanije.
Profesor prava na Univerzitetu Stenford Nejt Persili, smatra da je u pitanju nejasna pravna teritorija, kao i da do sada nije bilo sličnih slučajeva.
„Nikada nisam čuo za lutriju od milion dolara u poslednjim nedeljama predsedničke kampanje, da bi se potpisala peticija, ili da se ljudi navedu da se registruju, tako da smo ovde na novoj pravnoj teritoriji“, rekao je za američku televiziju profesor na Pravnom fakultetu Stanforda Nejt Persili.
„Relevantno pravno pitanje je da li je ovo isplata da bi se ljudi naveli da se registruju. Ako jeste, onda to krši zakon. Ako je plaćanje ljudima kako bi se naveli da potpišu peticiju, onda to nije problem“, dodao je on.
Kompanije otvoreno reklamiraju poklone i popuste za birače
O ustaljenoj praksi američkih kompanija da nagrađuju birače, i mogućem kršenju zakona, pisao je Politico još uoči izbora 2012. godine. Na samom početku teksta se navodi da je nuđenje popusta i poklona biračima ilegalno, ali da se ta praksa proširila poslednjih godina, bez obzira na federalnu zabranu.
Među brojnim primerima navedeni su jedan joga studio u Vašingtonu koji je nudio 10 odsto popusta ako klijenti pokažu nalepnice “Glasao sam“. Jedan restoran je nudio besplatne školjke i piće. Lanac kafeterija “Tim Hortons” iz Kanade, koji ima prodavnice u nekoliko američkih država, obećavao je tada besplatnu krofnu uz kafu. Jedna pekara nudila je besplatna peciva, prodavnica hot-dogova iz Kalifornije delila je viršle…
“Ovo su samo neki od desetina, ako ne i stotina preduzeća širom zemlje koja pokušavaju da iskoriste građanski duh na dan izbora i doprinesu u podsticanju glasanja”, pisao je tada Politico.
Jedan od načina da se zaobiđe zakon, koji su eksperti predlagali bio je organizovanje akcija za sve mušterije, ne samo glasače, u vreme izbora. Međutim, posle 2012. kampanje nagrađivanja birača su se toliko proširile da su mediji počeli da objavljuju kataloge sa izbornim akcijama, kao da je “Crni petak”.
Tako je Axios 2022. objavio listu najboljih akcija povodom izbora za Kongres, iako je prethodno objasnio čitaocima da je to što se radi, “tehnički ilegalno”. Među kompanijama se našla i taksi služba “Lyft” koja je reklamirala 50 odsto popusta uz kod “VOTE22”, kako bi olakšala glasačima da dođu na birališta.
Naravno, na listi se našao čitav niz lanaca brze hrane, poslastičarnica, kafeterija i drugih ugostiteljskih objekata među kojima su čuveni “Mekdonalds” i “Vendis” (Wendy’s).
O ovoj pojavi pisao je New York Times 2018. i takođe upozorio da je davanje popusta i poklona onima koji kažu da su glasali ili pokažu nalepnicu “Glasao sam”, tehnički ilegalno.
“U većini slučajeva, kada preduzeća nude ove podsticaje, ona samo pokušavaju da povećaju učešće birača, ali to je nezakonito. Prema federalnom izbornom zakonu i u svakom slučaju kada je na listiću kandidat na federalnom nivou, to je nezakonito“, rekao je tada za New York Times Aleksandar Hertel-Fernandez, politikolog i docent za na Univerzitetu Kolumbija.
Ipak, on nije mogao da se seti nijednog sudskog procesa koji je pokrenut protiv takvih preduzeća.
Neka preduzeća su se takođe udružila sa neprofitnim organizacijama kako bi olakšala glasanje onima koji možda žive daleko od birališta i na taj način se ogradila od odgovornosti.
