Mame često plaše decu: “Videćeš ti kada ti se tata vrati kući”. Na ovaj način one priznaju da sa svojom decom ne umeju same da izađu na kraj, ali što ima još teže posledice: pogoršavaju odnos između tate i dece. Tako, tate postaju nekakve muške baba-roge od kojih deca strepe
Očinski instinkt
Danas se često govori kako očinski instinkt ne postoji. Mame su ne samo biološkim procesom trudnoće i porođaja zauvek (mentalno, emotivno) “vezane” za svoje dete već su i pripremane na ulogu mame od samog detinjstva (igrajući se uloga sa lutkama, na primer). Međutim, tate imaju drugačiju vrstu instinkta. On je više zaštitnički i racionalan a obuhvata ne samo dete, već celu porodicu. Tate ovu svoju ulogu igraju nesvesno, baš kao i mame svoju, i takođe su na ovu svoju ulogu pripremani od najranijeg detinjstva. Tako, kada učite svog sina da “dečaci nikada ne plaču”, na primer, kada mu kupujete kao igračke plastične puške, mačeve, robote… ne možete očekivati da sutra, kada postane odrasla osoba bude onoliko saosećajan, osetljiv i brižan kao što su to mame.
Možda je upravo ta emotivna distanciranost kojoj smo učili naše sinove dok su bili deca uticala da oni postanu, u odnosu na mame, ne toliko stroži, koliko emotivno drugačiji roditelji. Racionalniji su, umeju da budu dosledniji i smireniji kada su u pitanju bitne odluke.
BUDITE TIM U VASPITAVANJU DETETA. Odredite granice strogosti. Napravite precizan dogovor: odredite situacije kada i u kojim slučajevima kažnjavate dete. (na primer, posle tri opomene, sledi primerena kazna).
Drugi roditelji
Razgovarajte o svom vaspitnom stilu. Kroz razgovore sa drugim roditeljima uspećete da se osvestite koliko ste zaista strogi, i kako neki drugi roditelji rešavaju sa svojom decom probleme slične onima koje imate vi u svojoj porodici.
Uloge
Podelite uloge. U nekim porodicama dobro funkcioniše model podele poslova. Ova podela podrazumeva ne samo kućne obaveze, već i oblasti vaspitavanja (na primer, mame su zadužene za pomoć detetu u organizovanju njegovog dana kao što su: treninzi, rođendani, pomoć u obavljanju kućnih obaveza, a tate za sve školske teme). To istovremeno znači da ukoliko dete zasluži kaznu u nekoj oblasti koja nije vezana za školu, tu kaznu treba da odredi i sprovede mama. I obratno.
Pohvale
Naučite da nagrađujete i pohvaljujete svoje dete. Vaša strogost je možda prirodna, urođena, sastavni deo vaše ličnosti. Međutim, kao što ste sebe možda odvikli od pušenja ili ubedili da je za vaše zdravlje neophodno barem rekreativno bavljenje nekim sportom ili fizičkom aktivnošću, tako možete promeniti i način ophođenja sa svojim detetom. Informišite se, mislite, razgovarajte, čitajte o roditeljstvu. Tako ćete osvestiti ovu svoju ulogu i postati još bolji roditelj, na veliko zadovoljstvo i vas i vaše dece.
Rituali
Vaš dosadašnji odnos sa detetom ćete uveliko obogatiti i poboljšati uvođenjem malih svakodnevnih rituala koji uključuju samo vas i njega. Obećajte sebi (a zatim to i ispunite) da ćete uvek jedan deo svog dana posvetiti detetu, da ćete zajedno čitati, igrati se, da ćete pokušati da ga svakodnevno nečim obradujete ili pohvalite.
Razgovor sa detetom
Šta znači biti strog ili blag roditelj? To je stvar procene i trenutne situacije. Tako, jedno dete može biti izrazito strogo kažnjeno za neki postupak, koji u nekoj drugoj porodici ne bi bio ni prokomentarisan. Zato, koliko ste i da li opravdano u tolikoj meri vi strogi – znate samo vi i vaše dete. Ukoliko vaše dete ima više od pet godina, već možete da razgovarate sa njim o tome. Pitajte ga šta bi ono uradilo na vašem mestu, i da li misli da ste vi previše strogi. Pokušajte da napravite dogovor kako da ubuduće izbegnete situacije koje zahtevaju kazne, i kakve kazne će to, eventualno, biti.
Uvek postupak, nikada dete
Prava kazna je ona koja je recipročna detetovom postupku. Odnosno, ukoliko dete i posle opomena nastavi sa istim ponašanjem, primerena kazna bila bi posledica koja je u direktnoj vezi sa konkretnim postupkom. Zato, nikada ne kažnjavajte dete već samo neki konkretan postupak. Ipak, ne postoji takvo ponašanje koje zaslužuje kao kaznu oduzimanje vaše ljubavi, hrane, fizičko ili psihičko zlostavljanje… Udarac, tj. fizičko kažnjavanje primereno je samo u životno opasnim situacijama u kojima nemate trenutno drugačiji način da doprete do deteta.
Kada poželite da udarite dete, najpre:
– Razmislite. Dajte sebi malo vremena. Izbrojte do 10.
– Udarite jastuk. Udarite dlanom o dlan.
– Pošaljite dete u drugu sobu (Ova kazna je u manjoj meri preporučljiva za tinejdžere, oni ionako jedva čekaju da budu u svojoj sobi, ali za manju decu jeste jer daje istovremeno i detetu vreme da shvati šta je pogrešilo, ali i vama da se smirite i o svemu razmislite.)
Na ove jednostavne načine dozvolili ste sebi malo vremena za smirenje, i možda odluku da na neki drugi način, a ne udarcem, kaznite dete.
Savet tatama
Ukratko, nemojte da dozvolite da budete jedino vi strogi u vašoj porodici. Tako će dete uvek u vama videti nekoga ko ga ne razume i sa kime ne može da razgovara. Naime, deci je otac potreban u svakoj njihovoj razvojnoj fazi, i to ne samo kao uzor, autoritet, već što su stariji, i kao sagovornik. Međutim, ako su deca navikla da od vas kao tate uvek očekuju samo kaznu, prekor, kritiku – neće se usuditi da sa vama dele svoje iskrene emocije i želje, tj. neće u vama videti osobu kojoj se mogu poveriti ili pitati za savet ili mišljenje.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
