Za dete mlađe od godinu dana, buđenje noću da bi jelo smatra se normalnim. Malo dete aktivno raste, a tečna hrana u obliku majčinog mleka i formule brzo se apsorbuje. Ako tokom dana dete jede svaka 3-4 sata, nije iznenađujuće što nema dovoljno hrane tokom cele noći i traži hranu.
Do 6-9 meseci, beba se budi za noćno hranjenje 3-4 puta, pa čak i više; bliže godini, buđenja se mogu smanjiti na 1-2 (ali to ne rade svi). Neka deca, nakon uvođenja dohrane, potpuno prestanu da se budi noću, ali se na to ne treba oslanjati kao standard. Ne zaboravite da bebin plač nije uvek znak gladi. Ponekad deca samo žele da mama bude blizu.
Jedno je kada dete do godinu dana dovoljno dobro jede tokom dana – u ovom slučaju neće biti potrebe za noćnim hranjenjem. Ali ako dete jede malo tokom dana, onda će čak i do jedne godine i dalje tražiti hranu noću. U proseku, sa oko godinu dana beba prestaje da jede noću.
Do koje godine je noćno hranjenje prihvatljivo?
Noćno hranjenje do određenog uzrasta smatra se normalnim. Ne prekdajte ga prerano – to može naštetiti detetu. Kako beba stari i njegova ishrana se širi, počinje da dobija prilično velike porcije i zadovoljava svoje potrebe tokom dana, a noću mu je sve manje potrebna hrana. U nekom trenutku dete samostalno prestaje da traži dodatno hranjenje, a noćna hranjenja nestaju gotovo sama.
Vredi napomenuti da beba većinu vremena provodi u plitkom snu, kada se dešava glavni razvoj mozga. Ova faza spavanja se lako prekida, a kada se dete probudi, obično oseća glad ili žeđ. Stoga su noćna hranjenja neophodna za potpuni razvoj bebe.
Jelo noću je fiziološka potreba dece mlađe od godinu dana. Promoviše harmoničan rast deteta i obezbeđuje njegovoj majci stabilnu laktaciju, što je važno kada je u pitanju dojenje. Bebama koje se hrane formulom takođe je potreban danonoćni pristup hranljivim materijama da bi se pravilno razvijale.
Zašto je noćno hranjenje štetno?
Mnogi pedijatri i dečiji stomatolozi smatraju da je njihova dužnost da obaveste da majke treba da prestanu da doje decu stariju od godinu dana ili da im ne daju adaptirano mleko noću, navodeći opterećenje gastrointestinalnog trakta, pojavu karijesa ili malokluzije kod bebe. Da li je to tako?
Glavni uzrok karijesa je nivo zdravlja pri začeću, jer se mlečni zubi formiraju veoma rano u trudnoći (4-6 nedelja). I svaki uticaj tokom ovog perioda ima štetan efekat na dubokom nivou. Dojenje ne dovodi do razvoja karijesa ni kod bebe mlađe od godinu dana, niti kod deteta starijeg od godinu dana.
Ako uzmete bebu koja jede formulu iz flašice, onda je verovatnoća razvoja karijesa i malokluzije veća. Sa flašicom tako dubok zahvat kao kod dojenja nije moguć, a sisanje se javlja pasivnije. To znači da se koristi manje mišića i da se zubni sistem pogoršava. To kasnije može dovesti do malokluzije.
Jedna mama je podelila svoje iskustvo kako je odvikla ćerku od noćnog hranjenja:
“Želim da podelim svoje lično iskustvo. Nikada nisam uspeo da odviknem svoju ćerku od noćnog hranjenja. Mučnina kretanja, obilan obrok od kaše i vode iz dude nisu mogli da zamene dojku na kojoj je dete naviklo da zaspi. Osim toga, godine kada sam počeo da razmišljam o odustajanju od noćnog hranjenja, mojoj ćerki je raslo osam zuba odjednom i veoma je loše spavala. Kao rezultat toga, odlučila sam da sačekam do 14 meseci i počnem da se prvo odvikujem od dnevnog hranjenja, a na kraju od noćnog hranjenja. Kada je ćerka shvatila da više neće dojiti noću, počela je bolje da večera, a noću je žeđ gasila vodom. Dete noću nije tražilo ništa više od vode. U to vreme već je pila iz šolje ili šolje sa slamčicom.”
