Toksin koji insekt ubrizga u kožu ponekada može da izazove ozbiljne alergijske reakcije, a u pojedinim slučajevima ujedom mogu da se u organizam unesu klice takozvanih vektorskih zaraznih bolesti.
Vektori su najčešće komarci, krpelji i neke vrste mušica, i oni imaju ulogu rezervoara i prenosilaca mikroorganizama (virusa, bakterija, rikecija, parazita) – uzročnika bolesti kao što su: malarija, groznica Zapadnog Nila, lajmska bolest, krpeljski meningoencefalitis, denga, lajšmanijaza i druge.
Klimatski uslovi pogoduju insektima
Pošto vektori nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, zahtevaju određene vrednosti spoljašnje temperature, kao i vlažnost vazduha da bi se jaja i larve insekata razvile u odrasle jedinke. Uslovi visoke temperature i velike vlažnosti pogoduju pojavi velikog broja ovih insekata, tako da vektorske zarazne bolesti imaju sezonski karakter, i u našoj zemlji se pojavljuju od proleća do jeseni.
Oprez!
U slučaju pojave jače alergijske reakcije – lice i meka tkiva otiču, disanje je otežano, može da dođe do povraćanja, grčeva u stomaku, dijareje (proliva), uznemirenosti, a zbog pada arterijskog pritiska i do kolapsa i gubitka svesti – treba potražiti hitnu medicinsku pomoć.Promena klimatskih faktora i tropske vrućine, koje su poslednjih godina učestale u Srbiji, stvorile su uslove i za razvoj bolesti koje nisu bile ranije prisutne na ovom podneblju – kao što je, na primer, groznica Zapadnog Nila, koja je u Republici Srbiji prvi put registrovana kod ljudi 2012. godine. Pored toga, prenošenje raznih vrsta insekata na velike udaljenosti i u predele gde nisu bili prisutni, omogućeno je pomorskim saobraćajem i svim drugim vrstama transporta. Najzastupljenija vektorska bolest na našem području je Lajmska bolest. Sporadično se registruju slučajevi kožne lajšmanijaze i manji broj oboljevanja od ,,importovane“ malarije.
Tretiranje mesta uboda
Pored vektora, koji predstavljaju opasnost zbog mogućnosti prenošenja zaraznih bolesti, u prirodi se mogu desiti susreti i sa drugim insektima – koji takođe mogu da pokvare utisak prilikom boravka u prirodi. Najčešći su ubodi pčele, ose, stršljena, obada, buve, pauka. Mesta ujeda su najčešće na otkrivenim mestima, ali se ponekad insekt uvuče pod odeću i na telu ostavlja grupe ujeda. Javlja se manje ili više intenzivan bol, otok, crvenilo i svrab. Otok je veći u području lica i genitalija. Ne treba dirati i češati mesto ujeda.
Može da se hladi pod mlazom hladne vode i stavi komadić leda ili hladna obloga, antihistaminska ili kortikosteroidna mast ili krema. U zavisnosti od težine kliničke slike, terapija može da se nastavi antihistaminicima i kortikosteroidima – naravno, isključivo uz konsultaciju sa lekarom. U slučaju da nastane infekcija (jer razderotine nastale češanjem postaju ulazna vrata za brojne bakterije iz spoljašnje sredine), koriste se i antibiotske masti.
Kako da se zaštitimo od krpelja?
– Izbegavati provlačenje kroz staništa krpelja (visoka trava, bujno i nepotkresano žbunje, šuma)
– Nositi odeću koja pokriva ruke i noge, po mogućstvu uvući nogavice u cipele ili čarape, a rukave skupiti iznad šake; odabrati odeću svetlih boja (jer se na njoj lakše uočavaju insekti) i nositi šešir kojim se štiti kosmati deo glave
– Upotrebiti repelente prilikom boravka na otvorenom (repelenti su preparati koji mirisom odbijaju insekte)
– Za vreme i posle boravka u prirodi proveravati eventualno prisustvo krpelja na odeći, a nakon povratka kući sprovesti detaljnu inspekciju kože i kosmatog dela glavena neobrađenoj vegetaciji, u baštama, živim ogradama i slično. Hrane se krvlju mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi – prenose izazivače zaraznih bolesti za vreme hranjenja na domaćinu. Lajmska bolest je najčešća vektorska zarazna bolest u našoj zemlji, a tokom poslednjih deset godina pokazuje trend porasta broja obolelih. Jedan od razloga za to je što se na nju više misli, i što se bolje dijagnostikuje. Najveći broj obolelih se registruje od maja do oktobra.
Uzročnik bolesti je mikroorganizam Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta iksodidnih (tvrdih) krpelja. Smatra se da je na prostoru naše zemlje zaraženo oko 30 odsto populacije krpelja. Ubod insekta je bezbolan, mesto uboda ne boli i ne svrbi. Krpelj može da boravi na koži više dana zakačen rilicom, a za to vreme se hrani krvlju i može višestruko da poveća svoje dimenzije. Bolest nastaje u periodu od nedelju do mesec dana od ujeda zaraženog krpelja. Manifestuje se promenama na koži, opštim simptomima sličnim gripu i komplikacijama koje se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda – u vidu reumatoloških, kardioloških i neuroloških oštećenja. Lajmska bolest se leči antibioticima, ali je najbolje preduzeti sve mere da do infekcije ne dođe.
Preuzeto: Yumama.com
