Kafa je sredstvo socijalne interakcije, ritual koji povezuje i opušta ljude, doprinosi i mentalnom i fizičkom zdravlju. Naučnici kažu da jutarnja kafa podstiče energije, ali i štiti od dijabetesa tipa 2 i bolesti jetre. Širom sveta kafeterije i proizvođači nude kompletno iskustvo, od preko 50 vrsta ovog napitka preko grickalica do peciva. Ukratko to bi se moglo opisati kao: Kafa i prijatelji, kafa i posao, kafa i grickalice, kafa za poneti!
Irci su kafu obogatili viskijem, Italijani su patentirali espreso kao i sam aparat, u Grčkoj postoji “kafenio”, staromodna kafić za staru gospodu, gde se pije grčka kafa i razmenjuju političke ideje ili igraju karte i društvena igra koja se zove “tavli”. Pored pomenutih postoje države, poput Kolumbije ili Brazila, čija se cela ekonomija zasniva na kafi.
Zanimljive činjenica o kafi
Kafa se konzumira u velikim količinama, što je čini drugom najtraženijim proizvodom u svetu. Na prvom mestu je sirova nafta. A i drugi je omiljeni napitak, iza vode. Havaji su jedina američka država koja uzgaja kafu. Uprkos svim bogatim i raznovrsnim pejzažima kontinentalnog dela SAD, Havaji su jedina država pogodna za gajenje biljaka kafe, u poslednje vreme su zabeleženi pokušaji uzgoja i u Kaliforniji.
Kafu je otkrio pastir! Navodno je kafu otkrio čuvar koza u Etiopiji 1500. godine. Video je svoje koze kako jedu zrna kafe, a kasnije je i primetio promenu u njihovom ponašanju. Navodno su bili energičnije i nisu spavale noću. Pastir je svoja otkrića podelio sa lokalnim monasim, koji su sami napravili piće od zrna kafe, te i sami shvatili da mogu ostati budni čitavu noć i moliti se. Vest se proširila i na druge etiopijske monahe i ubrzo se novost proširila.
Brazil nije mogao da pošalje svoje sportiste u Los Anđeles na Olimpijske igre 1932. Godine zbog neimanja para. Zato ih je vlada poslala brodom punim kafe, a koja je usput i prodata kako bi se obezbedio neophodan novac za sportiste, tačnije njihove troškove. Kafa je bila zabranjena u Meki 1511. godine, vrlo brzo nakon prvog pojavljivanja u Etiopiji. Verovalo se da stimuliše radikalno razmišljanje i dokolicu.
U drevnoj arapskoj kulturi, koja se još uvek primenjuje u Saudijskoj Arabiji, žena navodno može da se pozove na “zakon” kako bi se razvela. Do razvoda može da dođe, ako joj suprug ujutru ne donese svežu kafu. Reč espreso potiče iz italijanskog jezika i znači “izražen” ili “izbačen”. Kompozitor Ludvig van Betoven je bio toliko vatreni zaljubljenik u kafu da bi pre spravljanja pića izbrojao 60 zrna po šolji.
Zrna kafe rastu na grmu i zapravo su voće. Postoje dve glavne sorte: zeleni i crveni plod. Crveni ima lepši miris i manje je kiseo, pa se koristi za proizvodnju lakših kafa. Što su zrna kafe duže pržena, to su zdravija. Kafa bez kofeina dolazi iz hemijskog procesa gde se kofein vadi iz zrna.
Kopi Luvak je najskuplja kafa na svetu, potiče iz jugoistočne Azije, sa ostrva Sumatra, Java i Sulavesi. Kafa u jednom delu proizvodnje prolazi kroz digestivni trakt cibetke, životinje dosta slične mungosu, koja živi u šumama Indonezije.Cibetke su torbari koji se hrane zrelim plodovima kafe, koji nakon što svare spolju opnu, nesvareno i potpuno netaknuto zrno izbacuju iz organizma zajedno sa svojim izmetom. Nakon toga eksperti pronalaze i prikupljaju ta zrna, koja ostavljaju na suncu kako bi se osušila. Prženje kafe je poslednja etapa. Prodaje se za 350 dolara pa i više za kilogramu.
Postoje dve vrste kafe. Kafa Arabika prvobitno se gajila na Arapskom poluostrvu, pa otuda i ime. Kafa Robusta je otpornija biljka, ali sadrži dvostruku količinu kofeina. Prema Međunarodnom udruženju za kafu, Evropa uvozi više kafe nego SAD, a Brazil je vodeća zemlja izvoznik kafe. Kompanije Kraft, P&G, Sara Lee i Nestle kupuju oko 50 odsto kafe proizvedene širom sveta.
Otkrivena zaboravljena sorta
Zaboravljena vrsta kafe koja raste u gustim tropskim šumama Sijera Leonea mogla bi doprineti očuvanju ovog napitka od posledica klimatskih promena. Stručnjaci smatraju da bismo uskoro mogli ispijati retku vrstu divlje kafe pod nazivom Coffea stehophylla, sličnog ukusa kao Arabike. Poznavaoci prilika kažu da će, s obzirom na globalno povećanje temperature, uzgoj kafe biti sve komplikovaniji pa bi do 2050. godine polovina zemljišta na kojima se uzgaja visokokvalitetna kafa mogla bila neupotrebljiva.
– Pronaći divlju sortu kafe koja ima dobar ukus i otporna je na vrućinu i sušu “sveti je gral” za proizvođače kafe – rekao je dr Aron Dejvis, botaničar i rukovodolac tima britanskih Kraljevskih botaničkih vrtova za istraživanje kafe.
Coffea stenophylla je samonikla vrsta kafe koja raste na području Zapadne Afrike i za koju se donedavno verovalo da je, izvan Obale Slonovače u potpunosti nestala, ali u divljini Sijera Leonea, ponovo je otkrivena. Inače tamo je uzgajana pre više od stotinu godina.
Preuzeto: http://edukacija.rs
