Jedno skorašnje istraživanje utvrdilo je da kafa štiti organizam od upala povezanih sa starenjem. Naime, sa starenjem se kod nekih ljudi razvijaju upalni procesi koji su snažno povezani sa kardiovaskularnim problemima. Izgleda da kafa i kofein ublažavaju taj proces.
Istraživači sa Univerziteta Stenford su otkrili da kafa može da spreči štetno delovanje hroničnih inflamatornih procesa koji se sa starenjem razvijaju kod određenih ljudi. Istraživači su utvrdili da produkti razlaganja nukleinskih kiselina, koje su gradivni materijal naših gena, kad dospeju u krvotok može da postane katalizator štetnih upala. Ti produkti razlaganja poznati su i kao “metaboliti”. Upale koje oni izazivaju smatraju se primarnim pokretačem kardiovaskularnih bolesti i povećane stope smrtnosti.
Ali, ono što je još interesantnije jeste da su isti istraživači utvrdili da kofein i njegovi metaboliti zapravo deluju suprotno od pomenutih nukleinskih kiselina. To zapažanje bi moglo da objasni ono što je dosad utvrđeno čistom statistikom, naime, da osobe koje piju kafu izgleda u proseku žive duže od onih koje je ne piju.
Vođa ovog istraživanja, prof. dr Dejvid Furman sa Stenford instituta za imunitet, transplantacije i infekcije, prokomentarisao je da je “90% svih nezaraznih bolesti koje dolaze sa starenjem povezano sa hroničnom upalom”. On kaže da postoji više od 1000 radova koji ukazuju da hronična upala igra ulogu u nastanku mnogih vrsta raka i kardiovaskularnih oboljenja, kao i degenerativnih bolesti, poput Alchajmerove, demencije i osteoartritisa. “Isto je tako poznato da je kofein povezan sa dugovečnošću. Mnoga proučavanja su pokazala tu povezanost. Sada smo našli mogući razlog zašto je to tako”, dodao je Furman.
Istraživački tim je obavio istraživanja iz više aspekata kako bi doneo najbolji zaključak. Za početak, uzeli su uzorke krvi od dve različite grupe ljudi. Uzorci su uzeti od ljudi u 20-tim godinama, a drugi niz uzoraka uzet je od ljudi u 60-tim godinama. Istraživači su otkrili da su stariji ispitanici imali mnogo višu aktivnost gena koji je povezan sa proizvodnjom specifičnog inflamatornog proteina u krvi, zvanog IL-1-beta.
U grupi starijih učesnika, istraživački tim je takođe otkrio drugi interesantan detalj: kod ispitanika koji su izvesili da piju više kafe, taj gen je izgledao manje aktivan. Obrnuto, kod ljudi koji su pili manje kafe, postojala je mnogo veća aktivnosti gena koji proizvodi inflamatorni protein.
Tim je takođe otkrio da je u grupi osoba preko 60 godina koje su pile manje kafe bilo verovatnije da imaju povišen krvni pritisak, krute arterije i veće količine inflamatornog IL-1-beta proteina koji cirkuliše u krvi.
Da bi potvrdili da je taj protein zaista faktor rizika od kardiovaskularnih oboljenja, istraživači su obavili jedan eksperiment na životinjama. Kada su miševima ubrizgali IL-1-beta protein, to je kod eksperimentalnih životinja dovelo do masivne, sistemske upale i povišenog krvnog pritiska. Iako se eksperiment na životinjama ne može smatrati direktnim dokazom, njegov rezultat snažno sugeriše da pomenuti protein ima zaista štetne efekte.
Da bi stekao još bolju sliku o tom krajnje neuobičajenom otkriću, tim se vratio u laboratoriju i dodao taj inflamatorni protein u kulturu ljudskih imunih ćelija. Potom su dodali kofein u tu mešavinu i posmatrali. Tada su istraživači otkrili da je kofein ublažio štetno delovanje IL-1-beta proteina.
Jedan od autora istraživanja, dr Mark Dejvis, profesor mikrobiologije i imunologije i direktor Stenford instituta za imunitet, transplantacije i infekcije, prokomentarisao je: “Ono što smo pokazali jeste da postoji veza između konzumacije kofeina i dugovečnosti. A još strože smo, laboratorijskim testovima, pokazali veoma verovatan mehanizam zašto bi to moglo biti tako”. Dejvis je takođe primetio da je za čitav tim predstavljalo prilično iznenađenje otkriće da jedan napitak koji ljudi u stvari veoma žele da piju donosi tako značajnu dobrobit.
Preuzeto: Zdravahrana.com
