Tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karim Kan trenutno je u centru pažnje zbog odluke da zatraži raspisivanje naloga za hapšenje “protagonista” sukoba u Gazi. On je rekao da su protiv Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta podneti nalozi za hapšenje na osnovu optužnice zbog “izazivanja istrebljenja, izazivanja gladi kao metoda rata, uključujući uskraćivanje humanitarne pomoći i namerno ciljanje civila u sukobu”. Pored toga, sud je zatražio i hapšenja lidera Hamasa – Jahje Sinvara, Mohameda Deifa i Ismaila Hanijea. Njih trojica se terete “za istrebljenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i seksualne napade”.
Odluka, premda nema direktan uticaj na bojno polje jer neće dovesti do prekida vatre, izazvala je talas političkih reakcija u Izraelu i Gazi, ali i šire od Bliskog istoka.
“MKS spasio Netanjahua”
“Međunarodni krivični sud je upravo spasao Benjamina Netanjahua”, naslov je Politikove analize jučerašnje odluke MKS.
Kako se ističe, optužbe za ratne zločine navešće Izraelce da se okupe oko svog “zbačenog” premijera.
Izraelski ratni kabinet bio je na ivici kolapsa tokom vikenda pošto je penzionisani general, inače ministar i član ratnog kabineta Beni Ganc zapretio da će napustiti vladu ako Netanjahu ne predstavi plan kako će upravljati Gazom posle rata.
Ultimatum je pojačao politički pritisak na izraelskog premijera. “Izbor je u vašim rukama”, rekao je Ganc Netanjahuu u subotu, preneo je AP.
Međutim, “pobuna” penzionisanog generala ostala je u senci jučerašnjeg saopštenja glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Kana.
Kan je tražio naloge za hapšenje Netanjahua i izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i trojice lidera Hamasa, uključujući Jahju Sinvara, vođu islamističke grupe u Gazi.
Mogu li se Izrael i Hamas uopšte porediti?
Odlučnost svih strana da primenjuju međunarodno pravo i zakone oružanog sukoba je u srcu odluke MKS-a.
“Nijedan vojnik, nijedan komandant, nijedan politički vođa – niko ne može delovati nekažnjeno”, navodi se. Zakon se, dodaje se, ne može selektivno primenjivati. Ako se to desi “stvorićemo uslove za njegov kolaps”.
Odluka je protumačena kao pokušaj da se akcije obe strane dovedu u sklad sa standardima međunarodnog prava, što je izazvalo negodovanje u Izraelu i šire.
Kan ne upoređuje direktno dve strane. On iznosi svoju tvrdnju da su i jedni i drugi počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Takođe se naglašava da je ovaj najnoviji rat izbio u kontekstu “međunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Palestine i paralelno, nemeđunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Hamasa”.
Inače, Sud tretira Palestinu kao državu koja je obezbedila status posmatrača u UN, što joj je omogućlo da potpiše Rimski statut kojim je stvoren MKS.
Netanjahu je, međutim, izjavio da Palestinci nikada neće steći nezavisnost tokom njegovog života.
Bes u Izraelu
Izraelski premijer je ljutito reagovao na vest da bi mogao da se suoči sa nalogom za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Ovo je “potpuno izobličenje stvarnosti”, naglasio je on. Izrael vodi “pravedan rat protiv Hamsa, genocidne terorističke organizacije koja je počinila najgori napad na jevrejski narod od holokausta”, dodao je.
On je takođe napao Karima Kana, glavnog tužioca MKS-a, opisujući ga kao “jednog od velikih antisemita moderne ere”.
Kan je, kako je rekao, bio poput sudija u nacističkoj Nemačkoj koji su Jevrejima uskratili osnovna prava i dozvolili holokaust. Njegova odluka da traži naloge za hapšenje “nemilosrdno doliva ulje na vatru antisemitizma koji besni širom sveta”.
Netanjahu je govorio na engleskom jeziku na snimku koji je objavila njegova kancelarija, upravo da bi njegova poruka stigla i do inostrane publike do koje mu je najviše stalno – SAD.
Činilo se da je gnev koji je premijer izrazio u širem smislu odražavao stav Izraelaca protiv Kanove odluke.
Ako su se Kan i njegov tim od šest stručnjaka – od kojih su pet Britanci, nadali da bi optužujući obe strane za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti mogli da izazovu pauzu u borbama i ubede Izrael da preispita svoju vojnu kampanju, biće razočarani, navodi se u analizi Politica.
U roku od nekoliko minuta od objavljivanja vesti, izraelski opozicioni lider Jair Lapid, jedan od najvećih Netanjahuovih protivnika, osudio je Kana i odbacio njegovu najavu kao “katastrofu”.
Lapid je rekao da se nada da će američki Kongres osuditi Kanovu inicijativu. On inače nedeljama poziva Netanjahua da pristane da pusti zemlju na nove izbore, iako je to malo izvesno.
“Nalozi MKS-a su potpuni promašaj”, napisao je Lapid na mreži X – “Ne možemo prihvatiti nečuveno poređenje između Netanjahua i Sinvara, između lidera Izraela i lidera Hamasa”.
I sam Ganc je brzo krenuo za njim.
“Paralela između lidera demokratske zemlje odlučne da se brani od groznog terorizma sa vođama krvožedne terorističke organizacije Hamas je duboko narušavanje pravde i flagrantni moralni bankrot”, naglasio je on, prenosi “Times of Israel”.
Pritisak na Netanjahua jača njegovu poziciju, ocenjuju međunarodni analitičari.
Rođaci Izraelaca koje Hamas i dalje drži u zarobljeništvu u Gazi, a koji su takođe aktivni u Forumu porodica talaca i nestalih, koji sve više kritikuje Netanjahua, pozdravili su izdavanje poternica za visokim zvaničnicima Hamasa, ali su kritikovali “jednačinu između rukovodstva Izraela i terorista Hamasa”.
Netanjahua je podržao američki predsednik Džozef Bajden, koji je u saopštenju rekao da je “nečuveno” izdavati naloge za hapšenje. Ne postoji “nikakva ekvivalencija između Izraela i Hamasa”, naglasio je on.
Suprotno tome, šef evropske diplomatije Žozep Borelj govorio je o “poštovanju odluka Međunarodnog krivičnog suda”.
“Sve države koje su ratifikovale statut MKS-a dužne su da sprovode njegove odluke”, rekao je visoki predsednik EU.
Hamas: Izjednjačavanje žrtve sa počiniocem
Hamas je, sa svoje strane, zahtevao da se optužbe protiv njegovih lidera povuku, tvrdeći da tužilac MKS-a “izjednačava žrtvu sa počiniocem”, preneo je “Times of Israel”.
Navodi se da je zahtev za izdavanje naloga za hapšenje izraelskog rukovodstva stigao sedam meseci kasnije, nakon što je “izraelska okupacija počinila hiljade zločina”.
Btselm, vodeća izraelska grupa za ljudska prava, rekla je da nalozi signaliziraju “brzo spuštanje Izraela u moralni ponor”.
“Međunarodna zajednica pokazuje Izraelu da više ne može da održava svoju politiku nasilja, ubijanja i uništavanja bez odgovornosti”, dodaje se.
Aktivisti za ljudska prava se godinama žale da moćne zapadne zemlje, na čelu sa SAD, zatvaraju oči pred izraelskim kršenjem međunarodnog prava.
Kako će se to odraziti na aktere rata
Što se tiče pravnog razvoja slučaja, veće sudija MKS-a će razmotriti da li da izda naloge za hapšenje.
Ukoliko dođe do odluke u korist raspisivanja poternica, države koje su potpisale Rimski statut MKS biće u obavezi da uhapse osobe s poternice ako budu u prilici.
Među 124 potpisinika povelje nisu Rusija, Kina i SAD. Ni Izrael nije potpisao.
Međutim, MKS je presudio da ima zakonska ovlašćenja da krivično goni počinioce ratnih zločina, jer su Palestinci potpisali statut.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da akcije MKS-a “ne pomažu u postizanju prekida neprijateljstava, oslobađanja talaca ili isporuke humanitarne pomoći”.
Međutim, ako se izdaju poternice, Britanija će morati da nastavi sa hapšenjima osim ako ne bude mogla uspešno da utvrdi da Netanjahu ima diplomatski imunitet.
Joav Galant takođe ne bi mogao slobodno da putuje, ponajviše zbog reči koje je izjavio dva dana nakon napada Hamasa, 7. oktobra 2023, prenosi BBC.
“Naredio sam potpunu opsadu Pojasa Gaze. Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno… borimo se sa ljudskim životinjama i postupamo u skladu sa tim”.
Ako bude izdat nalog za hapšenje Ismaila Hanije, i šefu političkog krila Hamasa biće teško da putuje na sastanak sa arapskim liderima.
Verovatno će mnogo više vremena provoditi u svojoj bazi u Kataru, koji, kao ni Izrael, nije potpisao Rimski statut kojim je uspostavljen MKS.
Druga dvojica optuženih lidera Hamasa, Jahja Sinvar i Mohamed Dief navodno se kriju u Gazi.
Međutim, veoma važan izuzetak za Netanjahua i Galanta su SAD. Bela kuća smatra da Međunarodni krivični sud nema nadležnost nad sukobom. U pitanju je stav koji bi mogao da proširi jaz unutar Demokratske stranke Džoa Bajdena oko rata.
Najprogresivniji među demokratama već su pozdravili akciju MKS.
Nasuprot tome, čvrsti saveznici Izraela među demokratama mogli bi podržati republikanske poteze za usvajanje zakona kojima bi sankcionisali zvaničnike MKS-a ili im zabranili ulazak u SAD.
